forum.ingkomora.rs

[zaphod0410]

Здрав разум говори да би се радови из пописа могли извршити на основу управо добијене грађевинске дозволе. Међутим, од Правилником прописаног минималног степена изграђености (прочитајте члан 5 Правилника) до завршетка објекта је дуг пут на којем постоји мноштво радова.
Погледајте слике ovih објеката. Сви они могу добити грађевинску дозволу коју ће пратити одговарајући налог за извршење радова из припадајућег пописа али као што видите, међу њима постоје драстичне разлике.

1.
Пословни објекат чије грађење је прекинуто пре 15-ак година. Осим формираног конструктивног склопа у њему и на њему нема ничег другог. Попис радова би морао бити огроман и нетачан јер се не зна његова будућа намена. Наиме, инвеститор је одустао од посла због којег је започео његову градњу и хоће да га прода. За шта ће га употребити будући купац не зна се. Због тога је будући попис радова несврсисходан и бесмислен!


2.
Стамбени објекат код којег је одступљено од главног пројекта. Објекат је прикључен на јавне инсталације Његов попис радова ће имати само три ставке: Монтажа олука, израда заштитног тротоара и бојење објекта. Међутим, ако изјавим да је објекат завршен и употребљив постојање тог минорног, или у неким другим случајевима нешто ширег пописа радова ме утерује у лаж! А за чије бабе здравље би инжењери морали да лажу? Због тога мислим да би будућим изменама прописа требало улогу надлежног органа свести само на издавање одговарајућих решења тј. укинути им њихово садашње право утврђивања да објекат који се користи испуњава прописане услове за грађење и коришћење јер то не раде ни у редовном поступку па не видим зашто би им било допуштено у легализацији!


3.
Тзв. кућа за одмор коју њен власник, такву каква је, користи у вр` главе 20-ак дана годишње. У складу са Правилником инжењер мора за такав објекат да уради попис радова а надлежни орган ће последично дати налог и рок за њихово извршење. Али они за живота власника неће бити изведени јер он нема намеру да у тај објекат уложи више ни један једини динар а камоли да га омалтерише, постави олуке или да уради било шта друго на њему. И спреман је то да потпише! Узгред, у складу са Законом и Правилником за тај објекат би требало урадити блок шеме инсталација а у близини нема јавне инфраструктуре и не зна се када ће је бити! Струја му не треба (користи бутан боцу), купатило такође (оде кући и окупа се), пољски клозет је иза куће.


4.
Наслеђена кућа у селу. Наследник живи у иностранству. Када дође борави у приземљу које је потпуно завршено. Спољни изглед указује на намеру преминулог да изгради кућу са поткровљем коју није остварио па сада испод крова постоји само таван! У складу са Правилником инжењер мора за такав објекат да уради попис радова а надлежни орган ће последично дати налог и рок за њихово извршење. Међутим, наследник нема намеру да улаже новце у поткровље јер му оно не треба ни за шта јер у приземљу има 100 квадрата, цакум-пакум, сређеног стамбеног простора. За који не може да добије употребну дозволу јер објекат није завршен! И овде је попис радова ограничавајући фактор, али наследник има добар предлог. Наиме, спреман је да демонтира балконска врата и зазида отвор и мислим да би уз одговарајућу изјаву власника попис радова требало свести само на то. Али таква могућност није предвиђена постојећим прописима!
(Касније се може у свако доба тражити грађевинска дозвола за претварање тавана у поткровље)

[zaphod0410]

Претходни примери објеката показују да попис радова није свеупотребљив али насупрот тој његовој мањкавости стоји Правилник који је за све објекте високоградње предвидео само једну процедуру иако је очигледно да их мора бити више. Јер јасно је:

1. да се пословни објекат не може завршити без главног пројекта (за наставак градње a који као посебну врсту главног пројекта не познају ни садашњи ни будући Закон о планирању и изградњи, а требало би! Јер без њих неће бити могуће објекте сличне овом привести њиховој коначној намени! );

2. да се грађевинском дозволом која садржи налог за извођење пописом предвиђених радова које реално треба извести на објекту а, истовремено, нису од битног утицаја на његову употребљивост, беспотребно, одлаже издавање употребне дозволе, тј. завршетак његове легализације;

3. да се грађевинском дозволом која садржи налог за извођење радова предвиђених пописом а за које се унапред зна да никад неће бити изведени ништа не постиже;

4. да за објекте који имају јединственог власника не постоји могућност издавања употребне дозволе за део објекта који чини самосталну употребну целину, итд, итд, ...!

[zaphod0410]

Када се томе дода збрка коју ће због незавршене (недоречене) процедуре да изазову те „орочене“ грађевинске дозволе ето и нама и грађанима бескрајне пипиревке! Јер нико не зна шта му је чинити после добијања такве дозволе због тога што Правилник не даје никакве одговоре на следећа сасвим једноставна питања:

Шта је обавеза лица које у остављеном року ИЗВРШИ налог надлежног органа?
(Да надлежном органу пријави да је поступило по његовом налогу? Или да му поднесе захтев за технички преглед објекта, односно захтев за технички пријем радова које је извео? Или да поднесе захтев за издавање употребне дозволе?)

Шта је ПОСЛЕДИЧНА ОБАВЕЗА надлежног органа према таквом лицу?
(Да употребну дозволу изда по аутоматизму или да формира комисију за технички преглед објекта, односно да дâ налог инжењеру одговарајуће струке да изврши очевид и напише одговарајући извештај па да тек онда изда употребну дозволу?)

Шта је обавеза лица које ПРЕКОРАЧИ рок или НЕ ИСПУНИ налог надлежног орган У ПОТПУНОСТИ!?
(Да поднесе захтев за продужење рока? Или да затражи издавање нове грађевинске дозволе са новим (умањеним) налогом и новим роком?)

Шта би у том случају могла бити ПОСЛЕДИЧНА обавеза НАДЛЕЖНОГ органа?
(Да одобри нови рок или да поништи стару и изда нову грађевинску дозволу? Или да дâ налог трећем лицу да заврши радове о трошку власника објекта?)

Шта је последица ПОТПУНОГ НЕ ИСПУЊАВАЊА налога надлежног органа?
(Престанак важења грађевинске дозволе? Или налог за рушење објекта? Или, нешто треће, четврто, пето, шесто?)

Много питања а ниједног одговора или упутства власнику шта и како треба да уради да би се до уласка у Европу курталисао свог нелегалног објекта!

П.С.
Цела ова прича није о томе да ли попис радова треба да постоји или не, већ о томе како му одредити праву меру употребљивости!

[zaphod0410]

Међутим, меру употребљивости пописа радова није могуће одредити пре дефинисања легализацијом (ново)успостављеног статуса (бившег) нелегално изграђеног објекта!

Наиме, Законом о легализацији омогућена је легализација САМО!!! оних објеката који се и у редовном поступку граде на основу грађевинске дозволе. Из тога закључујем да добијањем грађевинске дозволе истоврсни нелегални објекти, последично прелазе из режима нелегалности у режим легалности, тј. да легализацијом ГУБЕ!!! статус нелегално изграђеног објекта а ДОБИЈАЈУ!!! статус једнак статусу објеката чије је грађење започето у складу са Законом о планирању и изградњи!

Међутим, та круцијална чињеница није уочена од стране законодавца иако је очигледно да се грађење СВИХ објеката који ће у поступку легализације добити грађевинску дозволу НЕ МОЖЕ завршити кроз исту инжењерско административну процедуру! Јер грађење неких објеката није могуће завршити без главног пројекта и техничког прегледа док ће за неке објекте бити довољан попис радова чије постојање, по мом мишљењу, не би требало да буде свеопшта законска препрека за доношење решења којим се дозвољава употреба таквог објекта! Поготово ако се у попису налазе радови који нису од битног утицаја на његову употребљивост!

Да би то функционисало на свеопште задовољство будућим прописима треба нелегалне објекте раздвојити на оне за чији завршетак је потребан главни пројекат од објеката који се могу завршавати без главног пројекта!

Подкатегорија ових других су незавршени објекти са високим степеном употребљивости код којих би инжењеру, невезано за попис радова, морала била препуштене коначна одлука о њиховој употребљивости по којој би надлежни орган био обавезан да поступи!

Ово због тога што је једино инжењер стручан да утврди подобност објекта за употребу па би, по мом мишљењу, његовој изјави о степену изграђености и употребљивости објекта требало додати и констатацију о подобности објекта за употребу.

[zaphod0410]

Кад сам већ код те изјаве, видим да се из њеног текста не може докучити ко од учесника у легализацији треба да дâ ту изјаву?

Наиме, из текста се не види да ли ту изјаву треба да дâ привредни субјект који је уговорио израду пројекта изведеног објекта јер је он одговоран за квалитет, тачност и исправност уговореног посла; или инжењер који је прегледао и снимио објекат; или одговорни пројектант чији потпис и оверу, у складу са Законом, пројекат мора да садржи а да он сам нема обавезу да било када изађе на лице места?

Или сви они имају заједничку обавезу и заједничку одговорност у вези са том изјавом?

[zaphod0410]

Мада, руку на срце, ја не видим никакву сврху постојања те изјаве, јер постоје само две касте НЕзавршених објеката високоградње са различитим степенима изграђености!

Каста обесправљених у коју спадају објекти високоградње чији је тзв. степен изграђености МАЊИ од прописаног и каста повлашћених којој припадају сви објекти високоградње чији је степен изграђености ЈЕДНАК или ВЕЋИ од минималног степена изграђености прописаног Правилником.

Објекти високоградње из касте повлашћених се могу легализовати, међутим мера степена њихове изграђености је без икаквог утицаја на прописану процедуру пошто се она, према Правилнику, одвија само на један, једини начин:

Пројекат + Попис радова = Грађевинска дозвола

Према томе ако за различите степене изграђености НЕ постоје различите процедуре за завршетак објекта онда је и утврђивање егзактног степена изграђености објеката који нису завршени и давање изјаве о његовој величини потпуна бесмислица!

Због тога мислим да би било много боље објекте високоградње из касте повлашћених поделити на две подкасте. Једну којој ће припадати породични стамбени, мањи пословни и остали једноставни објекти који ће се завршавати на основу пописа радова, и другу којој ће припадати већи стамбени, пословни, производни, индустријски и слични објекти који ће се завршавати на основу одговарајућих главних пројеката!
(При таквој подели објеката утврђивање степена њихове изграђености и одговарајућа изјава постају сасвим непотребни!)

Таквом поделом обе врсте објеката у поступку легализације добијају грађевинску дозволу за нелегално изведене радове! Једина разлика међу њима је у томе што ће се скромнији објекти завршавати према Закону о легализацији а већи (озбиљнији) објекти према Закону о планирању и изградњи!

[aca2997]

Hvala na izvrsnoj analizi-saglasan sam sa zakljuccima. Treba zakon uskladiti sa zivotom a ne suzbijasti zdravorazumsko postupanje.
Posebno mi se dopada sto ste bez pogrdnih reci izrekli kritike (mada ni rec glupost ne bi trebala da ima mesta u ovoj vrsti analiza).
Nastavite u ovom pravcu.

[zaphod0410]

Сходно Правилнику објекти из касте обесправљених се не могу легализовати па њихов се њихов степен изграђености може уопштено дефинисати као недовољан - или неким другим сличним изразом! (Одређивање егзактнијег степена њихове изграђености нема сврхе јер је он свакако мањи од минималног степена изграђености прописаног Правилником!)

Што се тиче њиховог изостављања из легализације мислим да је то грешка јер ће њихово грађење свакако бити настављено као што је и ЗАПОЧЕТО, тј. НЕЛЕГАЛНО пошто НЕ постоји друга могућност да они до следеће легализације пређу у вишу касту! То ће, по свој прилици, проћи незапажено јер се о њима мало зна пошто нико ко је при чистој свести неће пријавити свој објекат поготово када унапред зна да ће му захтев бити одбијен а објекат срушен!

Међутим, нелегални наставак њихове градње ће бити снажан сигнал другима да и они започну нелегално грађење чиме ће се каста обесправљених на једној страни континуирано попуњавати новим нелегалним објектима а на другој (напретком радова) континуирано празнити што ће за последицу имати пораст касте повлашћених објеката. Која ће својом бројношћу последично изазвати следећу легализацију и почетак новог узрочно-последичног циклуса који ће се завршити следећом легализацијом после које ће следити следећа, и следећа, и ... богзна још колико њих!

Због тога се ја, као заклети Зелени и инжењер коме је мрско свако рушење којим се осим штете ништа друго не постиже, залажем за потпуно напуштање досадашње политике онемогућавања легализације објеката из касте обесправљених јер ће се напуштањем такве политике сачувати народно богатство уложено у те објекте а они сами ће кроз поступак легализације бити пребачени у подкасту повлашћених објеката који ће се завршавати према Закону о планирању и изградњи! (Да не буде забуне, савршено сам свестан могућих последица спуштања критеријума за легализацију на могући раст будуће нелегалне градње али предмет ове теме није спречавање будуће нелегалне градње него ликвидација постојеће нелегалне градње)

Дакле, једноставном изменом Правилника, што не би требало да буде проблем јер министру је Законом допуштено да ближе пропише степен изграђености објеката (обратите пажњу на чињеницу да се у Закону не спомиње реч „минималан“ што значи да министар може прописати било који други, али не мари ако задржи и постојећи-битне су процедуре) имаћемо само две групе објеката од којих ће се објекти из групе једноставних објеката завршавати у складу са Законом о легализацији, дакле:

Пројекат изведеног објекта + Попис радова = Грађевинска дозвола

Док ће се СВИ остали објекти завршавати у складу са Законом о планирању и изградњи по једној од следећих процедура:
- Објекти из групе чији је степен изграђености МАЊИ од прописаног по процедури:

Локацијска дозвола + Главни пројекат = Грађевинска дозвола

-Сложени објекти чији степен изграђености ВЕЋИ од минималног по процедури:

Пројекат изведеног објекта = Грађевинска дозвола за изведене радове + Главни пројекат (пројекти) = коначна Грађевинска дозвола

Мало сам га терминилошки замутио и збрзо али верујем да ћете лако разумети суштину моје идеје. А и не ради ми глава сваки дан 200 на сат. Међутим, оно што је битно уочити јесте флексибилност оваквог решења.

Наиме, оно власнику објекта који је добио грађевинску дозволу за изведене радове допушта да заврши објекат такав какав јесте, али му истовремено отвара и могућност да затражи локацијску дозволу ако жели да накнадно изврши неке измене на њему! На пример, да га догради или надгради. Дакле може и овако:

Грађевинска дозвола за изведене радове + Локацијска дозвола + Главни пројекат = коначна Грађевинска дозвола

[zaphod0410]

Претходно изложено је засновано на идеји о трансформацији постојећег статуса минималног степена изграђености (као фактора који сада онемогућава издавање грађевинских дозвола за нелегално започете објекте чији је степен изграђености мањи од прописаног) у статус раздвајача процедура за добијање грађевинске дозволе, што не би требало да буде посебан проблем јер Законом није прописана сврха одређивања степена изграђености објекта! Наиме, она се уочава тек у Правилнику а њега је лако изменити. Нема Скупштине, нема галаме, ничег нема осим министра и његове добре воље да буде боље.

(Не стоји примедба да је таква измена Правилника, у овом тренутку, непотребна због тога што је прошао рок за подношење захтева јер по мом искуству у свакој легализацији је било људи који су пријавили објекте чији је степен изграђености мањи од прописаног и којима, по мени, треба омогућити да их легализују по посебној процедури, тј. у складу са условима локације)

Од којих је, гле сад чуда, у легализацији објеката из касте повлашћених, јача комшијска добра воља.

Ко не верује нека прочита члан 4 Правилника!

Узгред, ил` ће од тога бирократија још да се нафатира, ил`ће по земљи Србији бити освете, свађе и зле крви на све стране!

[zaphod0410]

Кад смо већ код члана 4 ево и његовог последњег пасуса.

УПОЗОРЕЊЕ!
Не читајте га стојећи јер вам се може десити да паднете на патос од смеха.

„Изузетно, поступак легализације може се наставити ако подносилац захтева достави сагласност за легализацију власника суседне катастарске парцеле, односно власника суседног објекта.“

[zaphod0410]

Ево, на крају, још неколико кратких коментара дела Правилника са називом:
САДРЖИНА ПРОЈЕКТА ИЗВЕДЕНОГ ОБЈЕКТА
Члан 7.
Пројекат изведеног објекта садржи општи, текстуални и графички део.
Општи део пројекта изведеног објекта садржи:
1) насловну страну са називом и локацијом објекта, називом пројекта и датумом израде, називом (или именом) и адресом инвеститора, називом и адресом привредног друштва, односно другог правног лица које је израдило техничку документацију;

КОМЕНТАР:
Као што видите насловна страна пројекта који је израдио предузетник не мора да садржи његов назив и адресу! Дакле, ако регистровани предузетник има законом загарантовано право да израђује пројекте изведеног објекта за потребе легализације, зашто је онда изостављен?

Друго. Зашто је у наставку текста написано `техничку документацију` (у множини) када се у легализацији израђује само један технички документ са законским називом? Неко ће рећи „ал` га овај цепидлачи“ - са чиме би се сложио у потпуности да немам големо искуство са државним службеницима поремећеног интелектуалног функционисања који су у претходној легализацији тај уопштени термин обилато користили не би ли ме опањкали у јавности. Ал`, нема везе, опроштено им је. Јер нисам ја своја срамота него њихова! Па сад нек гледају шта ће с њом!

2) податке о инвеститору, врсти објекта, месту градње (катастарска парцела, катастарска општина), години изградње објекта, пројектанту (извод из регистра привредних субјеката и лиценца одговорног пројектанта) и грађевинској вредности објекта.

КОМЕНТАР:
-Због тога што у Закону о привредним друштвима јасно пише: „Сматра се да су трећа лица упозната са регистрованим подацима почев од наредног дана од дана објављивања регистрације тих података у складу са законом о регистрацији.“ не видим у чему је сврха извода из регистра привредних субјеката! Јер ако неко нешто не зна онда он има обавезу да сазна то што незна па је њему требало и наметнути ту обавезу, јер пројектант није дужан да изиграва народни универзитет или информативни биро.

- Због тога што пројекат изведеног објекта мора бити потписан и оверен од стране одговорног пројектанта не видим ни сврху наметања обавезе пројектанту да стави у пројекат копију своје лиценце!

Члан 12.
Графички део пројекта садржи ситуационо решење, основе свих етажа и крова, карактеристичне пресеке и потребне изгледе објекта.
КОМЕНТАР:
И то је у прописима о легализацији једино место где се спомиње основа крова!

Са овим завршавам. Вероватно сам нешто пропустио али ме то претерано не брине јер ће наша девијантна бирократија, чак и у најбољем пропису, увек наћи неки разлог за бесомучно мрцварење грађана и малтретирање инжењера. Ко не верује нека се сети чувене Потврде. Нигде је у прописима нема а сви је траже! Али за то смо ми сами криви јер све трпимо.

[zaphod0410]

На нелегалном објекту је прошле године уписано право својине по Вељином закону ( при чему је требало израдити геодетски снимак).

У наставку легализације истог објекта треба поново израдити геодетски снимак, што није могуће избећи јер се садржина снимка из Закона о легализацији разликује од садржине снимка из Закона о посебним условима за упис права својине на објектима изграђеним без грађевинске дозволе!

Дакле у размаку од годину дана власник таквог објекта мора да плати два геодетска снимка!

Хаосу у нашим прописима никад краја!

[zaphod0410]

Ево сликовног приказа историјата тог објекта и његове парцеле:

1991 2004 2014

И ничег другог тамо нема!

[zaphod0410]

https://twitter.com/zarkobns/status/499254153634652160

[zaphod0410]

Ово је део недавне изјаве гђе. Дамјановић, државног секретара у Министарству:

"Она је оценила да су ефекти примене закона који је на снагу ступио у новембру прошле године "јако лоши" и да је “просечно, на нивоу Србије, решено тек око три до пет одсто поднетих захтева".
(Извор:http://www.mgsi.gov.rs/cir/aktuelnosti/rok-za-podnosenje-dokumenata-za-legalizaciju-produzen-do-1-maja-2015-godine)

Ма какви „јако лоши“, пре бих рекао да су то одлични проценти за државу у којој сваки службеник, односно овлашћено или неовлашћено службено лице може својим поступцима да саботира легализацију све до пензије! И да све то време, успут, наплаћује још и прековремени рад.

А ево и сликовног примера једне саботаже.
(Ради се о предмету у којем је подносилац захтева надлежном органу доставио сва законом прописана документа и доказе што је лако уочити по томе што овлашћено службено лице након позива на члан 22. Закона о легализацији не инсистира на достави, у предмету, евентуално недостајућих доказа (на шта га тај члан Закона обавезује!) него искључиво на допуни пројекта који након извршене техничке контроле има потврду да је израђен у складу са Законом и Правилником - износећи при томе своје личне утиске о његовим наводним недостацима које је ето успео да открије захваљујући свом инжењерском знању које се јако мало разликује од инжењерског образовања просечног лавора! )