Naslovna strana
 ◊ Redakcija
 ◊ Glasnik broj 1
 ◊ Glasnik broj 2
 ◊ Glasnik broj 3
 ◊ Glasnik broj 4
 ◊ Glasnik broj 5
 ◊ Glasnik broj 6
 ◊ Glasnik broj 7
 ◊ Glasnik broj 8
 ◊ Glasnik broj 9
 ◊ Glasnik broj 10
 ◊ Glasnik broj 11
 ◊ Glasnik broj 12
 ◊ Glasnik broj 13
 ◊ Glasnik broj 14
 ◊ Glasnik broj 15
 ◊ Glasnik broj 16
 ◊ Glasnik broj 17
 ◊ Glasnik broj 18
 ◊ Glasnik broj 19
 ◊ Glasnik broj 20
 ◊ Glasnik broj 21
 ◊ Glasnik broj 22
 ◊ Glasnik broj 23
 ◊ Glasnik broj 24-25
 ◊ Glasnik broj 26-27
 ◊ Glasnik broj 28
 ◊ Glasnik broj 29
 ◊ Glasnik broj 30
 ◊ Glasnik broj 31
 ◊ Glasnik broj 32
 ◊ Glasnik broj 33
 ◊ Glasnik broj 34
 ◊ Glasnik broj 36
 ◊ Glasnik broj 37
 ◊ Glasnik broj 38
 ◊ Glasnik broj 39
 ◊ Glasnik broj 40
 ◊ Glasnik broj 41

 
:: Naslovna strana > Glasnik broj 15 >-Permanentno usavršavanje - Događaj koji se teško predviđa
 
PERMANENTNO USAVRŠAVANjE
Odštampaj
 
Požarna bezbednost kod planiranja, projektovanja i izvođenja i održavanja visokih objekata

Događaj koji se teško predviđa
- Milovan Glavonjić -
 
Prema opšte prihvaćenoj definiciji visoki objekti su sve građevine, nezavisno od namene, kod kojih se pod najviše etaže na kojoj borave ljudi, nalazi na visini većoj od 22 metara od najniže kote saobraćajnice sa koje je moguća intervencija vatrogasnim vozilom. Požar je nekontrolisano gorenje usled koga može doći do smrti, ozleda ili psihičkih tegoba ljudi ili šteta na materijalnim dobrima. Požar je dinamičan događaj koji se teško predviđa čak i kada je poznat sadržaj i raspored gorivih materija. Za čoveka je veća opasnost od dima nego od vatre pri požaru jer neki produkti gorenja (SO, NSL,...) su toksični kao krvni ili nervni otrovi u tako malim koncentracijama da čovek i ne oseti njihovo prisustvo. Zaštita od požara i eksplozija podrazumeva sistem mera kojima se suzbija nastanak događaja, omogućava efikasna intervencija gašenja nastalih požara i stvaranje potrebnih uslova za bezbednu evakuaciju i spasavanje ljudi i imovine.

1Kada se požar dogodi za čoveka je veća opasnost od dima nego od vatre, jer neki produkti gorenja (CO, HCL,...) su toksični kao krvni ili nervni otrovi u tako malim koncentracijama da čovek i ne oseti njihovo prisustvo

Rana odbrana od požara

Požarna bezbednost visokih objekata započinje u trenutku izrade urbanističkih planskih dokumenata. Urbanističko planiranje ima više hijerarhijskih nivoa koji se protežu od Prostornih planova na nivou regije, preko generalnih urbanističkih planova, planova detaljne regulacije, urbanističkih projekata, urbanističkih uslova za uređenje prostora do planova parcelacije koji se mogu odnositi na samo jednu katastarsku parcelu. U svakom od tih nivoa neophodno je primeniti adekvatne mere zaštite od požara. Urbanističkim planovima se definišu zone prema nameni prostora i planira se izgradnja mreže svih infrastrukturnih elemenata (vodosnabdevanje, snabdevanje električnom i toplotnom energijom, saobraćajna infrastruktura i drugo). Na nivou svake faze urbanističkog planiranja koncepcija zaštite od požara mora se uklapati u sve opšte koncepcije zaštite - zdravstvena zaštita, zaštita od havarija, hemijskih akcidenata, civilna zaštita i sl. Nivo zaštite od požara mora biti primeren rizicima, najpre po ljude, zatim i po imovinu, kao i ekonomskim mogućnostima sredine. Pri tom, neophodno je uvažavanje klimatskih uslova, prirodnih geografskih okolnosti, graditeljske tradicije sa svim specifičnostima, navika u korišćenju objekata i niz drugih faktora. U svakom od tih nivoa neophodno je primeniti adekvatne mere zaštite od požara, i u slučaju da se preskoči bilo koji nivo, u kasnijoj fazi projektovanja mogu nastati neispravljive greške (naprimer rastojanja između visokih objekata tj. definisani položaji visokih objekta ili visokog objekta prema manjim objektima, ako nisu dobra, kasnije je teško to promeniti, jer uvek se vraća na početak).

Arhitektonsko građevinske mere

Požarna bezbednost visokih objekata kroz arhitektonsko građevinske mere podrazumeva preventivne mere zaštite od požara koje imaju za cilj da spreče pojavu požara u objektu i da objekat učine bezbednim za zaposlene, posetioce i pripadnike službe koja se bavi spašavanjem ljudi i gašenjem požara. Ukoliko do požara dođe prethodno pomenute mere sprečavaju njegovo brzo širenje, omogućavaju efikasnu evakuaciju ljudi i onemogućavaju prenos požara na okolne objekte. Građevinske mere zaštite moraju da omoguće i nesmetan pristup objektu i adekvatne uslove za intervenciju vatrogasnih ekipa. Ponašanje visokih objekata u požaru u funkciji je materijalizacije objekta - materijali primenjeni za konstruktivne i nenoseće elemente različito se ponašaju u uslovima povišene temperature. Objekti svrstani u kategoriju visokih sa aspekta zaštite od požara projektuju se i izvode prema Pravilniku o tehničkim normativima za zaštitu visokih objekata od požara (Sl. list SFRJ br. 7/84). U ukupnoj oceni integriteta čitavog objekta u uslovima požara učestvuje otpornost konstrukcionih elemenat objekta na požar. Ova karakteristika visokog objekta je veoma važna, a njen značaj ogleda se u tome da objekat treba da bude izveden od takvih konstruktivnih elememata da se sa sigurnošću može reći da će u uslovima požara objekat biti stabilan određeno vreme. Ovaj zahtev je naročito važan kako bi se mogla izvršiti evakuacija, zatim gašenje i sprečilo širenje požara na ostale objekte. Za visoke objekte je vrlo bitna podela na požarne segmente, a to je deo objekta koji konstrukciono i funkcionalno čini jednu građevinsku celinu koja je i požarno izdvojena od ostalih delova, i požarne sektore koji su osnovna prostorna jedinica objekta koja se može samostalno tretirati u pogledu nekih tehničkih i organizacionih mera zaštite od požara. Ukoliko se ispod visokog objekta projektuje podzemna garaža, ona se odvaja od ostalog dela objekta tampon prostorom u natpritisku i projektuje prema Pravilniku o tehničkim normativima za zaštitu garaža od požara i eksplozija.

Mere primenjene na elektroinstalacijama

Predavanje Požarna bezbednost objekata kroz mere primenjene na elektroinstalacijama pored Pravilnika o tehničkim normativima za zaštitu visokih objekata od požara (Sl. list SFRJ br. 7/84) zasniva se i na primeni Pravilnika o tehničkim normativima (u daljem tekstu PTN) za električne instalacije niskog napona (Službeni list SFRJ br. 53/88, 54/88 i 28/95) i Standarda koji su sastavni deo PTN. Na osnovu odredbi pomenutih PTN vrši se projektovanje, izvođenje, verifikacija svojstava i održavanje električnih instalacija niskog napona u visokim objektima kao i prema SRPS standardima iz serije N.B2. i pravilnicima koji se odnose na posebnu vrstu primene elektroinstalacija u visokim objektima. Pravilnik o tehničkim normativima za električne instalacije niskog napona u visokim objektima primenjije se na sve električne instalacije u visokim objektima. Električne instalacije se praktično sastoje iz električnog razvoda koga sačinjavaju svi napojni i instalacioni kablovi i instalacioni provodnici i električne opreme koju sačinjavaju rasklopni blokovi (razvodni ormari i table i drugi komandno signalni ormari), svetiljke, priključnice, prekidači i dr. Najčešće korišćena izolacija je na bazi PVC, koja gorenjem stvara gust nadražujući dim u kome se nalazi i NSL koji sa vodom stvara hlorovodoničnu kiselinu. Goriva izolacija u visokim objektima stvara uslove za prenos požara duž kablova. Iz ovih razloga za visoke objekte postavljaju se zahtevi za električni razvod (da u slučaju požara ne stvara toksični dim, da ne sme preneti požar i da ne potpomaže gorenje), u grupi BD2, BD3 i BD4 prema SRPS N.B2.730 gde spadaju i visoki objekti. Električna funkcionalna izdržljivost električnog razvoda podrazumeva da taj električni razvod mora da snabdeva strujom potrošače sigurnosnih sistema u određenom vremenu u visokim objektima u uslovima i kada je izložen požaru. Međutim, PTN za zaštitu visokih objekata od požara zahteva rezerno napajanje u definisanim vremenima i to uglavnom dva sata. Ovi zahtevi, iz oba PTN se ispunjavaju upotrebom električnog razvoda koji ima fukcionalnost i izolovanost, u zahtevanom vremenu. Ova karakteristika električnog razvoda se obeležava sa oznakom FE180/E30, FE180/E60 i FE180/E90. Funkcionalna mehanička izdržljivost postoji ili je ostvarena ako u električnom razvodu prilikom ispitivanja na požar ne dođe do kratkog spoja i prekida struje u električnom razvodu koji se ispituje usled kolapsa mehaničke konstrukcije kojom je rešeno vođenje električnog razvoda. Ovakva funkcionalnost se zahteva za pojedine potrošače u visokim objektima. Kao i za električni razvod i za električnu opremu u visokim objektima važe isti uslovi ponašanja u požaru. Materijali od kojih se izrađuje elektrooprema su razni a razlikujemo gorive i negorive. Gorivi materijali u požaru ne smeju oslobađati toksične gasove, zagušljive dimove niti potpomagati gorenje. U objektima klase BD2, BD3 i BD4, u koje spadaju visoki objekti, primenu PVC materijala (napr. zaštitne kape na svetiljkama i sl.), treba izbegavati a ako se koriste onda oni moraju ispunjavati uslove kao za električni razvod. Radi efikasne evakuacije ljudi (zaposlenih i drugih eventualno zatečenih osoba) iz visokih objekata neophodna je ugradnja osvetljenja koje to omogućava. Kako našim propisima iz oblasti električnih instalacija u zgradama nije bliže definisana vrsta pojedinih osvetljena kao i zahtevi za njihovu ugradnju koriste se propisi i praksa razvijenih zemalja, i na samim predavanjima dat je primer iz Nemačke. Da bi se obezbedila dobra i sigurna evakuacija iz visokih objekta i omogućila pravilna i brza inter-vencija spasavanja i gašenja neophodno je postojanje stabilne instalacije za dojavu požara a vrlo često i stabilne instalacije za gašenje požara. Pored ovih instalacija neopodna je i instalacija za kontrolu kretanja dima nastalog u požaru.

Komora za ventilaciju, kanali za vazduh, klapne...

Predavanje Požarna bezbednost visokih objekata kroz mere primenjene na mašinskim instalacijama ogleda se u izboru i postavljanju instalacije ventilacije i klimatizacije, stabilne instalacije za gašenje požara. Osnovni elementi sistema ventilacije i kimatizacije koji su značajni u pogledu zaštite od požara u visokim objektima su: mesto i položaj komora za ventilaciju, kanali za vazduh, klapne otporne na požar i drugo. Kanal za vazduh je kanal kojim se u prostoriju dovodi obrađeni vazduh ili se iz prostorije odvodi zagađeni vazduh te je u tom smislu pored funkcionalnosti kanala važan materijal od koga je napravljen kao i prostori kuda se ovi kanali vode. Komora za ventilaciju ili klimatizaciju je komora koja je povezana sa više kanala tako da čini sastavni deo uređaja za ubacivanje svežeg vazduha ili za izbacivanje zagađenog vazduha a samim tim u smislu požarne bezbednosti važno je mesto ili prostorija u kojoj se ona može nalaziti. Prema PTN za zaštitu visokih objekta komore se obavezno izdvajaju u poseban protivpožarni sektor. Klapna je zaklopac koji automatski zatvara prolaz dima i toplote u jednom delu kanala za vazduh i sprečava prenos požara iz jednog požarnog sektora u drugi, i to u oba smera. U kanale za vazduh klapne se postavljaju na mestu gde kanal prolazi kroz konstrukcione elemente koji čine granicu požarnog sektora, na mestu gde kanal prolazi kroz zid za koji se postavlja uslov u pogledu njegove otpornosti prema požaru, a takav zid ne čini granicu požarnog sektora, na mestu gde kanal ulazi ili izlazi iz glavnog kanala za vazduh, na mestu gde vertikalni kanal za vazduh, prolazi kroz međuspratnu konstrukciju ili na mestu gde se horizontalan kanal za vazduh, koji prolazi samo kroz zid koji predstavlja granicu između dva požarna sektora, spaja sa vertikalnim kanalom, na usisnom otvoru za svež vazduh ako u blizini otvora postoje rizici od požara, na kraju kanala za izbacivanje zagađenog vazduha u okolinu ako u blizini otvora postoje rizici od požara, na ulazu i izlazu kanala iz šahta, na ulazu kanala u međuprostor pri prolazu kanala kroz duple podove. Klapne moraju biti opremljene uređajima za automatsko zatvaranje koji se aktiviraju u trenutku otkrivanja požara prema alarmnom planu, a u isto vreme ventilatori se moraju automatski isključiti iz rada. Pored automatskog isključivanja mora postojati taster za ručno isključivanje ventilatora koji se postavlja na pristupačno mesto. U slučaju kvara na uređajima za automatsko zatvaranje klapni, sve klapne moraju se odmah zatvoriti. Posle automatskog zatvaranja, klapne koje se kontrolišu sa jednog mesta otvaraju se ili zatvaraju prema potrebi. Aktiviranje uređaja za zatvaranje klapni mora biti funkconalno povezano sa aktiviranjem stabilnog sistema za otkrivanje i javljanje požara kao i sa stabilnim sistemom za gašenje požara. U slučaju kada sse sistem za ventilaciju ili klimatizaciju koristi za stvaranje bezbednih uslova za evakuaciju ili gašenje požara, mora postojati mogućnost za zatvaranje i otvaranje klapni sa jednog mesta a električni kablovi koji snabdevaju energijom uređaje koji rade za vreme požara, moraju zadržati svoje elrektrične i mehaničke karakteristike u požaru tako da mogu obavljati svoju funkciju koliko i ti uređaji. Sistemi za ventilaciju ili klimatizaciju u visokim objektima predviđeni da rade u uslovima požara, a značajni su za bezbednost ljudi, moraju imati sigurnosni izvor za napajanje električnom energijom koji obezbeđuje neprekidan rad sistema u trajanju od 100 minuta (sa aspekta požara to je standarno vreme dva sata).

Procitajte iz oblasti "Permanentno usavršavanje" i:
  • Tri predavanja u Beogradu
  • <<< Nazad na sadržaj
     
    11. novembar 2019.