Naslovna strana
 ◊ Redakcija
 ◊ Glasnik broj 1
 ◊ Glasnik broj 2
 ◊ Glasnik broj 3
 ◊ Glasnik broj 4
 ◊ Glasnik broj 5
 ◊ Glasnik broj 6
 ◊ Glasnik broj 7
 ◊ Glasnik broj 8
 ◊ Glasnik broj 9
 ◊ Glasnik broj 10
 ◊ Glasnik broj 11
 ◊ Glasnik broj 12
 ◊ Glasnik broj 13
 ◊ Glasnik broj 14
 ◊ Glasnik broj 15
 ◊ Glasnik broj 16
 ◊ Glasnik broj 17
 ◊ Glasnik broj 18
 ◊ Glasnik broj 19
 ◊ Glasnik broj 20
 ◊ Glasnik broj 21
 ◊ Glasnik broj 22
 ◊ Glasnik broj 23
 ◊ Glasnik broj 24-25
 ◊ Glasnik broj 26-27
 ◊ Glasnik broj 28
 ◊ Glasnik broj 29
 ◊ Glasnik broj 30
 ◊ Glasnik broj 31
 ◊ Glasnik broj 32
 ◊ Glasnik broj 33
 ◊ Glasnik broj 34
 ◊ Glasnik broj 36
 ◊ Glasnik broj 37
 ◊ Glasnik broj 38
 ◊ Glasnik broj 39
 ◊ Glasnik broj 40
 ◊ Glasnik broj 41

 
:: Naslovna strana > Glasnik broj 13 >-Permanentno usavršavanje -Odnos prostornih i master planova razvoja turizma
 
PERMANENTNO USAVRŠAVANJE
Odštampaj
 
Odnos prostornih i master planova razvoja turizma
 
Saša Milijić, Nebojša Stefanović, Đorđe Milić i Aleksandar Vučićević, sdesna na levo U Srbiji već pet decenija postoje svetski relevantna iskustva prostornog planiranja, koja su pored ostalog definisala i strateške okvire za razvoj turizma i zaštitu prirode. U skladu sa Prostornim planom Republike Srbije, Zakonom o planiranju i izgradnji, zakonima iz oblasti zaštite životne sredine kao i Pravilnikom o sadržini i izradi planskih dokumenata utvrđen je postupak izrade prostornih planova, odnosno, završena je ili je u toku izrada više prostornih planova područja posebne namene i prostornih planova opština. Prostornim planom kao multidisciplinarnim kompleksnim dokumentom utvrđuju se: ciljevi, strateška opredeljenja razvoja, pravila i režimi zaštite, uređenja i korišćenja prostora, pozicija i kapaciteti prioritetnih turističkih lokaliteta u skladu sa kvalitetom resursa i mogućnošću racionalnog infrastrukturnog opremanja, faze, mere i instrumenti implementacije, potreba razrade prostornih planova odgovarajućim urbanističkim planovima i programima. Kao sastavni deo prostornih planova završeno je ili je u toku izrada više strateških procena uticaja prostornih planova na životnu sredinu, kojima je procenjena veličina uticaja planskih rešenja na životnu sredinu i elemente održivog razvoja, opisane mere za smanjenje negativnih uticaja i mere zaštite, date smernice za izradu strateških procena i procena uticaja na nižim hijerarhijskim nivoima planiranja i projektovanja. Prostorne planove od republičkog značaja razmatra interresorna komisija za stručnu kontrolu, a usvaja ih Vlada Republike Srbije, nakon procedure javnog uvida. prostorni plan

Zemlje u tranziciji i Prostorni i Master planovi

Pored prostornih planova, kao regulatorni sektorski razvojni dokumenti za turistiške regije i destinacije (makro i mikro), sve više se aktuelizuju poslovni ili master planovi čija izrada je posebno uobičajena u zemljama u tranziciji, gde se intezivno otvaranje novih razvojnih mogućnosti smatra nužnim i gde predstavljaju interventne biznis planove parcijalnog teritorijalnog zahvata. Opštu strukturu ovih planova predstvaljaju: analiza postojećeg stanja, ciljevi (po pravilu u funkciji investitora/naručioca plana) razvojni model turizma, plan konkurentnosti, mogućnosti i potrebe investiranja, marketing plan određenog turističkog proizvoda sa procenom profitabilnosti, plan primene. Master plan nema eksplicitno definisan kompleks zaštite. Master planovi kao inicijatori turističkog razvoja nisu neophodni u tržišno i demokratski stabilnim zemljama koje imaju razvijen sistem integralnog prostornog planiranja i urbanističkog planiranja (koji objedinjuje fizičke, arhitektonsko urbanistieke, socijalne, infrastrukturne, ekološke ali i ekonomske elemente razvoja) kao i upravljačke i finansijske mehanizme razvoja turizma. Više predstavljaju uputstvo za unapređenje i organizovanje turističkog poslovanja i okvir saradnje privatnog i javnog sektora odnosno svih interesnih subjekata razvoja turizma.

Aktuelni poslovni (master) planovi turističkih destinacija u Srbiji (Golija, Vlasinsko jezero, Zlatibor Zlatar, Sokobanja, Gornje podunavlje, Donje podunavlje, Stig Kučajske planine Beljanica, Feliks romulijana, Tara, Stara planina i drugi) zasnovani su indirektno na Zakonu o turizmu kao programi razvoja. Ne postoji odgovarajući podzakonski akt Pravilnik o sadržni i izradi Master planova, odnosno njihova izrada je zasnovana na nekim inostranim iskustvima. Po prostornom obuhvatu su u skladu sa dugoročno planiranim razvojem turističkih prostora utvrđenim Prostornim planom Republike Srbije, odnosno delimično se poklapaju sa prvom fazom realizacije u periodu do 2010. godine, kojom su definisani prioriteti razvoja turizma za koje su urađeni ili je u toku izrada više prostornih planova, i koji su prihvaćeni u državnom stimulisanju izgradnje infrastrukture i pojedinih javnih sadržaja u početnim fazama aktiviranja turističkih prostora. Pomenuti poslovni (master) planovi u definisanju turističkih potencijala prvenstveno se zasnivaju na ekonomskom i tržišnom aspektu koji je detaljno obrađen. U manjoj meri obrađeni su ostali aspekti održivog razvoja koji se odnose na potencijale i ograničenja resursa, kapacitet prostora, opremanje infrastrukturom, zaštitu prirode i društvenu prihvatljivost, kao važne osnove uspešne implementacije predloženih turističkih razvojnih modela. Master planove (kao programe razvoja) od republičkog značaja razmatra resorni savet za stručnu ocenu, a usvaja ih Vlada Republike Srbije, ali bez procedure javnog uvida.

1Pojave u praksi da su rešenja Master plana tumače kao nadređena Prostornom planu, u najmanju ruku nisu korektne, jer je potonji plan multidisciplinarni i kompleksni dokument koga kao najvažnijeg i najznačajnijeg "prepoznaju" brojni važeći zakoni i druga pravna regulativa. Primena Master planova nije moguća bez Prostornih planova koji i dalje ostaju osnova za koordinaciju razvoja i zaštite, ali i uspešnu implementaciju planskih rešenja.

Programska podrška razvoju turizma

Poslovni (master) planovi u Srbiji, mogu se posmatrati i kao deo programske podrške razvoju turizma, u skladu sa odredbama Prostornog plana Republike Srbije (poglavlje XII Primena i sprovođenje PPRS, deo 6.1. Programska podrška ostvarivanju) kojima je, pored Strategije razvoja turizma do 2015. godine, predviđena i priprema posebnih programa razvoja turizma turistričkih zona, tranzitnih drumskih i plovnih tranzitnih pravaca, gradskih turističkih centara i banja. Donošenjem Zakona o turizmu i "Strategije razvoja turizma do 2015.godine" kao i pristupanjem izradi poslovnih (master) planova turističkih destinacija, pojavila se potreba, odnosno neophodnost (paralelnog ili naknadnog) usklađivanja planskih i razvojnih rešenja poslovnih (master) planova i prostornih planova. Kako su turistički prostori najčešće prostori zaštićenih prirodnih i kulturnih dobara, vodenih slivova, akvatorija i tokova, infrastrukturnih koridora i drugih dokumenata, usklađivanje poslovnih (master) planova i prostornih planova trebalo bi da se bazira na integralnom i multidisciplinarnom pristupu, koji će balansirati razvoj ekonomije i tržižta, s jedne strane, te zaštitu prirodnih resursa, kvaliteta života i održivi razvoj, s druge strane. Na taj način stvara se zakonski osnov implementacije autentičnog i jedinstvenog turističkog proizvoda. Imajući u vidu da su pojedini Prostorni planovi zastareli ili da su skoro doneti, moguće je u dogovoru sa nadležnim subjektima pokrenuti izradu novih ili izmene i dopune važećih prostornih planova do nivoa koji omogućava prostorni plan. U slučaju da je prostorni plan u proceduri izrade moguće je, u skladu sa zakonskom procedurom i dogovorom sa nadležnim subjektima, odnosno, nadležnom Komisijom za stručnu kontrolu prostornih planova, određeni prostorni plan dopuniti relevantnim odredbama iz master plana do nivoa koji omogućava prostorni plan, a što se posebno odnosi na ekonomske ciljeve, prvenstveno u oblasti konkurentnosti, načina finansiranja, marketinga, organizacije i upravljanja, koji se reflektuju na unapređenje turističkog proizvoda, organizaciju i uređenje turističkih prostora.

Prostorni planovi (i urbanistiški planovi konkretnih lokaliteta namenjenih za turističko uređenje, izgradnju i korišćenje) zajedno sa master planovima, trebalo bi da rezultiraju sintezom, koja predstavlja zajedničku osnovu za aktiviranje prioritetnih turističkih destinacija predviđenih Prostornim planom Republike Srbije i Strategijom razvoja turizma Srbije do 2015. godine, kao i da daju osnov za pripremu akata o opravdanosti proglašenja turističkog prostora i imenovanju staraoca do privođenja nameni, koji na predlog ministarstva nadležnog za poslove turizma donosi Vlada Srbije.
Prostorni plan parka prirode i turističke regije Stara planina
Usklađenost Master i Prostornih planova

Master planovi su u sadržinskom smislu, više ili manje, usklađeni sa prostornim planovima, odnosno, sagledali su resurse za formiranje turističkih destinacija. U duhu smanjivanja i eliminisanja konkretnih razlika i disonantnih rešenja i u vezi sa svakom konkretnom destinacijom gde je to slučaj, racionalno je naći kompromisno rešenje između razvoja turizma, infrastrukture i zaštite prirode, kulturno istorijskog i antropogenog nasleđa, a sve u duhu održivog razvoja. Akcionim planovima (koji proističu iz master planova) i urbanističkim planovima (koji proističu iz prostornih planova) za svaku od destinacija može se rešiti većina ovih ali i drugih problema koji će iskrsnuti tokom implementacije planova (uz pomoć resornih ministarstava, lokalne samouprave i obrađivača).

Iako je izrada Master planova turističkog razvoja u Srbiji danas favorizovana trebalo bi izbeći da se rade parcijalnim pristupom, koji se ne može primeniti, kao i da predstavljaju instrument isključivog zadovoljavanja želja investitora, odnosno, da se ne baziraju na integriranom pristupu koji uvažava razmenu znanja, balansiranje ekonomije i potencijala resursa kao ključnog faktora uspešne implementacije. Neophodno je preispitivanje programskih postavki u master planovima na osnovu ekonomske opravdanosti, socijalne prihvatljivosti i ekološke održivosti. U svakom slučaju primena master planova nije moguća bez prostornih planova. Master plan ne rešava imovinsko pravne odnose u prostoru i relevantan je samo kao instrument ekonomske opravdanosti i poslovne efikasnosti naručioca. Prostorni plan kao integralni dokumet koji usklađuje razvoj i zaštitu, definiše i urbanistički tretman teritorije do formiranja građevinskog zemljišta/lokacije.

Prostornom planiranju su dati novi zadaci i planerska praksa se mora prilagođavati. Prostorno planiranje je i dalje viđeno kao osnova za koordinaciju razvoja i zaštite, kao i uspešnu implementaciju planskih rešenja. S obzirom da održivi razvoj nema alternativu neophodna je reforma sistema planiranja u kome će prostorni planovi biti instrumenti zaštite javnog interesa, ali i realizacije investicija, tako što će sadržati novi segment koji se odnosi na operativni program predinvesticionih alternativa za prioritet razvoja. Pored toga neophodno je: jačanje kompleksa zaštite i afirmacija novih instrumenata zaštite procena uticaja; definisanje novih kriterijuma, normativa i standarda u planiranju i zaštiti, primena informacionih tehnologija i drugo. Formiranjem Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja može predstvaljati početak reorganizacije sistema planiranja prema tranzicionim iskustvima u regionu koja idu ka približavanju ili integrisanju planiranja i zaštite, decentralizaciji i regionalizaciji kao osnovama za efikasno upravljanje u prostoru i izgradnji samo na osnovu legalnih procedura i investicija.

Skretanje pažnje stručnoj javnosti i nadležnim institucijama

Po programu Permanentnog usavršavanja članova Inženjerske komore Srbije, u Beogradu je početkom juna održano predavanje na temu "Odnos prostornih planova i master planova razvoja turizma nadležnosti, sadržaj i ograničenja". Predavači su bili dr Saša Milijić (rukovodilac predavanja), mr Đorđe Milić, mr Nebojša Stefanović i mr Aleksandar Vučićević. Prilog koji sledi predstavlja sintezni prikaz predavanja koje je sadržalo četiri segmenta: komparativnu analizu i stručnu ocenu prostornih planova i master planova; mere, instrumente i modele implementacije; aspekt razvoja i zaštite između norme i prakse; kao i primere izrade aktuelnih prostornih planova i master planova. Cilj analize odnosa prostornih i master planova je skretanje pažnje stručne javnosti i nadležnih organa na probleme i ograničenja procesa izrade planova (integralni i parcijalni pristup), različit nivo detaljnosti obrade planskih rešenja i odnos prema zaštiti prostora, nedovoljnu međuresornu saradnju, nedovoljnu kontrolu upotrebe prostora u turističke svrhe, ali i identifikaciju mogućnosti za prevazilaženje problema i usklađivanje planskih rešenja. Takođe cilj je bio ukazivanje na jednostranost aktuelnog pristupa favorizovanja Master plana u odnosu na Prostorni plan, odnosno, pojave da se u praksi rešenja Master plana tumače kao nadređena Prostornom planu.


Procitajte iz oblasti "Permanentno usavršavanje" i:
  • Pet predavanja jesenjeg ciklusa
  • <<< Nazad na sadržaj
     
    19. septembar 2019.