Naslovna strana
 ◊ Glasnik broj 1
 ◊ Glasnik broj 2
 ◊ Glasnik broj 3
 ◊ Glasnik broj 4
 ◊ Glasnik broj 5
 ◊ Glasnik broj 6
 ◊ Glasnik broj 7
 ◊ Glasnik broj 8
 ◊ Glasnik broj 9
 ◊ Glasnik broj 10
 ◊ Glasnik broj 11
 ◊ Glasnik broj 12
 ◊ Glasnik broj 13
 ◊ Glasnik broj 14
 ◊ Glasnik broj 15
 ◊ Glasnik broj 16
 ◊ Glasnik broj 17
 ◊ Glasnik broj 18
 ◊ Glasnik broj 19
 ◊ Glasnik broj 20
 ◊ Glasnik broj 21
 ◊ Glasnik broj 22
 ◊ Glasnik broj 23
 ◊ Glasnik broj 24-25
 ◊ Glasnik broj 26-27
 ◊ Glasnik broj 28
 ◊ Glasnik broj 29
 ◊ Glasnik broj 30
 ◊ Glasnik broj 31
 ◊ Glasnik broj 32

 
:: Naslovna strana > Glasnik broj 8 > Dan Komore - Projekat je kolektivno delo
 
DAN KOMORE
Odštampaj
 
Dr Milan Rakočević,redovni profesor Beogradskog univerziteta na Arhitektonskom fakultetu

Projekat je kolektivno delo
- Ljiljana Živković- Ilić -
 
Koliko su nagrade važne za stvaraoce?

Dr Milan Rakočević Tokom cele istorije ljudske civilizacije, nagrade su za stvaraoce bile veliki podstrek i stimulans. Naročitu pažnju u ovom domenu treba posvetiti mladim ljudima. Danas je ogroman broj konkursa orijentisan ka mladim stručnjacima i umetnicima i to je dobro. Na drugoj strani, Inženjerska komora bi trebalo da ovu oblast uredi po nivoima složenosti, kako je to odavno urađeno u starim evropskim sredinama gde se zna pod kojim uslovima i sa kakvim referencama se može učestvovati na pojedinim takmičenjima za posao.


Dobili ste veliki broj nagrada, učestvovali i pobedili na većem broju konkursa - pobeđuju li uvek najbolji?

Mnogo diskusije bi moglo biti vođeno oko toga šta je zapravo najbolji projekat. Odgovor na to pitanje ne postoji. Je li to izbor za najlepšu buduću zgradu, koja će tokom svog trajanja, kao neka stara lepotica iz pedesetih godina prošlog veka, jednog dana doživeti podsmeh novih generacija? Mogu li privlačne slike zavesti posmatrače? Da li su najbolji planovi oni koji su u isto vreme i najracionalniji, pa i najjeftiniji? Odgovor ne postoji. Zato moramo uvek verovati u ocenu članova žirija ili ocenjivačkog suda kome je dato poverenje da izabere najbolje. Tom prilikom jedino smeta okolnost što samo jedan od učesnika može biti najbolji, čak i onda kada imate kvalitete i vrednosti u ostalim projektima ili realizacijama. Za veliku je utehu onome ko ne dosegne prvo mesto, to što u pravom i uravnoteženom životu ne postoje ni najbolji ni najgori. Izgleda da sve dolazi na svoje mesto na način o kome mi ništa ne znamo i u vreme koje za nas ostaje tajna.


Šta za Vas znači Nagrada Inženjerske komore Srbije?

To je najveće priznanje, koje je došlo sasvim neočekivano i to sa jednog potpuno novog, a veoma visokog mesta.
U slučaju dodele ove nagrade, kao i u bezbroj sličnih situacija, neminovno su (nehotično) učinjene najmanje dve nepravde: prva leži u domenu nemogućnosti uvida žirija za dodelu nagrade u sve kvalitetne poduhvate i projekte koji su u posmatranom periodu završeni, a druga u izostavljanju pohvale svim učesnicima u samom nagrađenom projektu. Zato koristim svaku priliku da istaknem moju duboku zahvalnost svim saradnicima, konsultantima, inženjerima i ekspertima koji su pomogli da u fantastičnoj međusobnoj koordinaciji savladamo jedan izuzetno složen projektni zadatak. Ovu nagradu razumem kao pohvalu timu od preko 70 ljudi čiji je posao bio podjednako raspoređen u domenima pažljivog istraživanja istorijskog i kulturnog nasleđa, ekspertnog projektovanja, nesvakidašnjih inženjerskih rešenja i proračuna, slobodne kreacije i arhitektonskog stvaralaštva. To je tim ljudi koji nije težio nikakvom trijumfu ili nekoj vrsti nadmoćnosti, koje nude priznanja i nagrade. Mi nismo očekivali ništa od svega toga jer smo za nagradu imali najlepši i najozbiljniji posao koji jedan projektant može da zamisli. Ova nagrada najviše je dobrodošla kao oslonac u teškom poslu realizacije poduhvata rekonstrukcije Narodnog muzeja u Beogradu. Ovaj se posao mora obaviti na valjan i temeljan način, bez obzira što ga neki ljudi poriču možda zato što ne odgovara njihovim sposobnostima.


Da li nagrada Inženjerske komore Srbije ima veću "specifičnu težinu" s obzirom da dolazi od struke, od kolega?

Dobiti ovako priznanje od najvišeg strukovnog tela u zemlji, predstavlja veliku čast, jer ova povelja nosi u sebi jedan veličanstven i veoma lep i vidljiv otisak grba Inženjerske komore Srbije. Ova povelja predstavlja pohvalu, priznanje da je urađeno nešto važno, da je ispunjen neki cilj koji se postiže zahvaljujući velikim uloženim naporima, da je projekat urađen u posebnom nadahnuću, da je ispunjen zalog, jer su u poduhvatu upotrebljeni znanje i veština koje poseduju ozbiljni projektanti i inženjeri. Međutim, na drugoj strani povelje utisnut je i jedan sasvim nevidljivi, a samim tim mnogo dublji pečat, onaj koji se urezuje duboko u čoveka, pečat koji opominje da ima još mnogo poslova koje treba uraditi, da osvojenu privilegiju treba opravdati. Kad prođe svečanost dodele nagrada, ostaješ sam sa sobom, sa obavezama koje postavlja ukazano poverenje.


Zašto ste se odlučili da nagradu poklonite u dobrotvorne svrhe?

Pravi i tačan odgovor na ovo pitanje ne mogu dati iz ozbiljnih razloga, ali evo jednog mogućeg i dovoljno uverljivog odgovora: Pošto nagradu nije bilo moguće pravedno podeliti sa svim saradnicima, rešio sam da taj iznos poklonim u sasvim određenu i veoma korisnu svrhu. Ovim putem mogu da pozovem i druge kolege članove Komore da pomognu formiranje fondova iz kojih se može pomoći našim potpuno osiromašenim institucijama kulture. Zanimljivo je i poučno da kažem kako je u realizaciji ovog privatnog i u krajnjoj liniji skromnog gesta bilo mnoštvo birokratskih prepreka. Naše društvo je zaboravilo jednu staru i od naših dedova nekada veoma negovanu vrlinu - velikodušnost.

Pročitajte iz oblasti "Dan Komore":
  • Dovoljno snage za preuzimanje odgovornosti
  • Priznanje po meri potvrđene vrednosti
  • Ušteda energije adut za nove poslove
  • Prestižno profesionalno priznanje
  • Timski rad je suština ove struke
  • Postupno unapređenje procesa građenja
  • Da lepi trenuci budu brojniji i češći

  • <<< Nazad na sadržaj
     
    19. april 2014.