Koliko su nagrade važne za stvaraoce?
Tokom cele istorije ljudske civilizacije, nagrade su za stvaraoce bile veliki podstrek i stimulans.
Naročitu pažnju u ovom domenu treba posvetiti mladim ljudima. Danas je ogroman broj konkursa orijentisan
ka mladim stručnjacima i umetnicima i to je dobro. Na drugoj strani, Inženjerska komora bi trebalo da ovu
oblast uredi po nivoima složenosti, kako je to odavno urađeno u starim evropskim sredinama gde se zna pod kojim uslovima
i sa kakvim referencama se može učestvovati na pojedinim takmičenjima za posao.
Dobili ste veliki broj nagrada, učestvovali i pobedili na većem broju konkursa - pobeđuju li uvek najbolji?
Mnogo diskusije bi moglo biti vođeno oko toga šta je zapravo najbolji projekat. Odgovor na to pitanje ne postoji.
Je li to izbor za najlepšu buduću zgradu, koja će tokom svog trajanja, kao neka stara lepotica iz pedesetih godina
prošlog veka, jednog dana doživeti podsmeh novih generacija? Mogu li privlačne slike zavesti posmatrače?
Da li su najbolji planovi oni koji su u isto vreme i najracionalniji, pa i najjeftiniji? Odgovor ne postoji.
Zato moramo uvek verovati u ocenu članova žirija ili ocenjivačkog suda kome je dato poverenje da izabere najbolje.
Tom prilikom jedino smeta okolnost što samo jedan od učesnika može biti najbolji, čak i onda kada imate kvalitete i
vrednosti u ostalim projektima ili realizacijama. Za veliku je utehu onome ko ne dosegne prvo mesto, to što u pravom
i uravnoteženom životu ne postoje ni najbolji ni najgori. Izgleda da sve dolazi na svoje mesto na način o kome mi ništa ne
znamo i u vreme koje za nas ostaje tajna.
Šta za Vas znači Nagrada Inženjerske komore Srbije?
To je najveće priznanje, koje je došlo sasvim neočekivano i to sa jednog potpuno novog, a veoma visokog mesta.
U slučaju dodele ove nagrade, kao i u bezbroj sličnih situacija, neminovno su (nehotično) učinjene najmanje dve nepravde: prva
leži u domenu nemogućnosti uvida žirija za dodelu nagrade u sve kvalitetne poduhvate i projekte koji su u posmatranom periodu
završeni, a druga u izostavljanju pohvale svim učesnicima u samom nagrađenom projektu. Zato koristim svaku priliku da istaknem
moju duboku zahvalnost svim saradnicima, konsultantima, inženjerima i ekspertima koji su pomogli da u fantastičnoj međusobnoj
koordinaciji savladamo jedan izuzetno složen projektni zadatak. Ovu nagradu razumem kao pohvalu timu od preko 70 ljudi čiji
je posao bio podjednako raspoređen u domenima pažljivog istraživanja istorijskog i kulturnog nasleđa, ekspertnog projektovanja,
nesvakidašnjih inženjerskih rešenja i proračuna, slobodne kreacije i arhitektonskog stvaralaštva. To je tim ljudi koji nije težio
nikakvom trijumfu ili nekoj vrsti nadmoćnosti, koje nude priznanja i nagrade. Mi nismo očekivali ništa od svega toga jer smo za
nagradu imali najlepši i najozbiljniji posao koji jedan projektant može da zamisli. Ova nagrada najviše je dobrodošla kao oslonac
u teškom poslu realizacije poduhvata rekonstrukcije Narodnog muzeja u Beogradu. Ovaj se posao mora obaviti na valjan i temeljan način,
bez obzira što ga neki ljudi poriču možda zato što ne odgovara njihovim sposobnostima.
Da li nagrada Inženjerske komore Srbije ima veću "specifičnu težinu" s obzirom da dolazi od struke, od kolega?
Dobiti ovako priznanje od najvišeg strukovnog tela u zemlji, predstavlja veliku čast, jer ova povelja nosi
u sebi jedan veličanstven i veoma lep i vidljiv otisak grba Inženjerske komore Srbije.
Ova povelja predstavlja pohvalu, priznanje da je urađeno nešto važno, da je ispunjen neki
cilj koji se postiže zahvaljujući velikim uloženim naporima, da je projekat urađen u posebnom nadahnuću,
da je ispunjen zalog, jer su u poduhvatu upotrebljeni znanje i veština koje poseduju ozbiljni projektanti i inženjeri.
Međutim, na drugoj strani povelje utisnut je i jedan sasvim nevidljivi, a samim tim mnogo dublji pečat, onaj koji se
urezuje duboko u čoveka, pečat koji opominje da ima još mnogo poslova koje treba uraditi, da osvojenu privilegiju treba opravdati.
Kad prođe svečanost dodele nagrada, ostaješ sam sa sobom, sa obavezama koje postavlja ukazano poverenje.
Zašto ste se odlučili da nagradu poklonite u dobrotvorne svrhe?
Pravi i tačan odgovor na ovo pitanje ne mogu dati iz ozbiljnih razloga, ali evo jednog mogućeg i dovoljno uverljivog odgovora:
Pošto nagradu nije bilo moguće pravedno podeliti sa svim saradnicima, rešio sam da taj iznos poklonim u sasvim određenu i
veoma korisnu svrhu. Ovim putem mogu da pozovem i druge kolege članove Komore da pomognu formiranje fondova iz kojih
se može pomoći našim potpuno osiromašenim institucijama kulture. Zanimljivo je i poučno da kažem kako je u realizaciji
ovog privatnog i u krajnjoj liniji skromnog gesta bilo mnoštvo birokratskih prepreka. Naše društvo je zaboravilo jednu
staru i od naših dedova nekada veoma negovanu vrlinu - velikodušnost.
|
Odštampaj