Naslovna strana
 ◊ Glasnik broj 1
 ◊ Glasnik broj 2
 ◊ Glasnik broj 3
 ◊ Glasnik broj 4
 ◊ Glasnik broj 5
 ◊ Glasnik broj 6
 ◊ Glasnik broj 7
 ◊ Glasnik broj 8
 ◊ Glasnik broj 9
 ◊ Glasnik broj 10
 ◊ Glasnik broj 11
 ◊ Glasnik broj 12
 ◊ Glasnik broj 13
 ◊ Glasnik broj 14
 ◊ Glasnik broj 15
 ◊ Glasnik broj 16
 ◊ Glasnik broj 17
 ◊ Glasnik broj 18
 ◊ Glasnik broj 19
 ◊ Glasnik broj 20
 ◊ Glasnik broj 21
 ◊ Glasnik broj 22
 ◊ Glasnik broj 23
 ◊ Glasnik broj 24-25
 ◊ Glasnik broj 26-27
 ◊ Glasnik broj 28
 ◊ Glasnik broj 29
 ◊ Glasnik broj 30
 ◊ Glasnik broj 31
 ◊ Glasnik broj 32

 
:: Naslovna strana > Glasnik broj 8 > Dan Komore - Priznanje po meri potvrđene vrednosti
 
DAN KOMORE
Odštampaj
 
Akademik Nikola Hajdin, prvi dobitnik Nagrade za životno delo Inženjerske komore Srbije

Priznanje po meri potvrđene vrednosti
- Aca Petrović -
 
Akademik Nikola Hajdin Struka stručnjaku priznanje ne odaje dok se istakne znanjem i izuzetnim rezultatima. Takav je kriterijum poštovan i za najviše, neponovljivo, životno priznanje Inženjerske komore Srbije, organizacije s preko 18.000 inženjera petnaestak struka vezanih za izgradnju građevinskih objekata, prvi put dodeljeno 14. juna, na njen četvrti rođendan,. Idućeg 14. juna priznanje će se dodeliti ponovo, a tako i narednih godina. Ovogodišnja nagrada u bruto iznosu 8.400 evra dodeljena je akademiku Nikoli Hajdinu, predsedniku Srpske akademije nauka i umetnosti od 2003. godine. Žiriju nije bilo teško da donese odluku, jer je bio iscrpno informisan o "liku i delu" kandidata. Na šest gusto kucanih stranica sažeto je navedeno šta je akademik Hajdin tokom svog dugog stvaralačkog dokazivanja u inženjerskom graditeljstvu postigao. Na raspolaganju je bila i šira dokumentacija - Bibliografija radova akademika Nikole Hajdina, na 109 stranica, u izdanju Srpske akademije nauka i umetnosti 2004. godine.

Odakle god da se krene, neminovno je suočavanje s "Hajdinovim mostovima" i s kosim zategama (kablovima), sve na gotovo četrdesetogodišnjoj proveri stručne javnosti u zemlji i svetu. Među njima su i most Sloboda preko Dunava u Novom Sadu , s kosim zategama, poznatiji kao Hajdinov most, oštećen u NATO agresiji, kasnije vraćen u prvobitno stanje po originalnom projektu; zatim, prvi železnički most sa kosim zategama preko Save u Beogradu; poslednji je, takođe s kosim zategam, u poljskom gradu Plocku. Akademik Hajdin, korak po korak, osvajao je znanja, standarde i svetska iskustva, spreman i da se kao konsultant uključi u graditeljske "teme i dileme" i preseče kod pravog rešenja. Reklo bi se - bard srpskog graditeljstva. Teško je otuda izdvojiti najznačajnije nagrade s brojnih konkursa za projekte mostova u kojima je profesor učestvovao - i pobedio. Navodimo makar nekoliko najznačajnijih društvenih priznanja: Oktobarska nagrada Beograda 1959, Oktobarska nagrada Novog Sada 1981. i Nagrada AVNOJ-a 987. A kako je akademik Hajdin primio nagradu za životno delo Inženjerske komore Srbije, za Glasnik je rekao:

"Priznanje Inženjerske komore Srbije dočekao sam sa velikom radošću. Položaj stručnjaka u vremenima eksplozije novih tehnologija nije nimalo lak ni lagodan. Naprotiv. Posebno se mora potvrđivati na moralnom planu, u podrškama novim stručnjacima koji obećavaju nadprosečnost." S tim u vezi, akademik Hajdin navodi primer dr Dragoslava Šumarca, redovnog profesora Beogradskog univerziteta na Građevinskom fakultetu, aktuelnog čelnika Inženjerske komore Srbije, u čijem je razvoju i sam učestvovao:

"Skrenuo mi je pažnju kao sjajan student, pa sam ga preporučio za asistenta na Građevinskom fakultetu, zatim sam mu pomogao s magistarskim radom i kada sam procenio da mu je za dalje napredovanje potrebno usavršavanje u inostranstvu, zamolio za podršku profesora Dušana Krajčinovića sa univerziteta Ohajo u SAD, takođe mog đaka, gde je, najposle, s uspehom doktorirao."
Zamolili smo profesora da "po ličnoj meri" imenuje kandidata za narednu Nagradu Inženjerske komore Srbije, ali nam je uskraćena prognoza, kako reče, "da nekoga slučajno ne bih zaobišao". Istakao je samo da za visoko priznanje ima dosta ozbiljnih kandidata u znanju i zrelim godinama, o čemu će, kada za to dođe vreme, najbolje odlučiti struka.

Na naše poslednje pitanje, kako ocenjuje nameru Inženjerske komore Srbije da se maksimalno angažuje na približavanju EU kroz donošenje i usvajanje Evrokodova, ali i putem usvajanja standarda kvaliteta razvijenih zemalja, akademik Hajdin je naglasio da se "mora u najkraćem mogućem roku nadoknaditi skoro petnaestogodišnja zaostajanja u ovom pogledu".

"Za brzo pristizanje razvijenog sveta, a u saradnji sa odgovarajućim organizacijama,postoje realni uslovi pošto raspolažemo sposobnim inženjerima, uz uslov da dobro ovladaju stranim jezicima."

Pročitajte iz oblasti "Dan Komore":
  • Dovoljno snage za preuzimanje odgovornosti
  • Ušteda energije adut za nove poslove
  • Projekat je kolektivno delo
  • Prestižno profesionalno priznanje
  • Timski rad je suština ove struke
  • Postupno unapređenje procesa građenja
  • Da lepi trenuci budu brojniji i češći

  • <<< Nazad na sadržaj
     
    25. april 2014.