Naslovna strana
 ◊ Glasnik broj 1
 ◊ Glasnik broj 2
 ◊ Glasnik broj 3
 ◊ Glasnik broj 4
 ◊ Glasnik broj 5
 ◊ Glasnik broj 6
 ◊ Glasnik broj 7
 ◊ Glasnik broj 8
 ◊ Glasnik broj 9
 ◊ Glasnik broj 10
 ◊ Glasnik broj 11
 ◊ Glasnik broj 12
 ◊ Glasnik broj 13
 ◊ Glasnik broj 14
 ◊ Glasnik broj 15
 ◊ Glasnik broj 16
 ◊ Glasnik broj 17
 ◊ Glasnik broj 18
 ◊ Glasnik broj 19
 ◊ Glasnik broj 20
 ◊ Glasnik broj 21
 ◊ Glasnik broj 22
 ◊ Glasnik broj 23
 ◊ Glasnik broj 24-25
 ◊ Glasnik broj 26-27
 ◊ Glasnik broj 28
 ◊ Glasnik broj 29
 ◊ Glasnik broj 30
 ◊ Glasnik broj 31
 ◊ Glasnik broj 32
 ◊ Glasnik broj 33

 
:: Naslovna strana > Glasnik broj 8 > Dan Komore -Dovoljno snage za preuzimanje odgovornosti
 
DAN KOMORE
Odštampaj
 
Dan Komore- 14. jun svečano je obeležen u Narodnom pozorištu u Beogradu

Dovoljno snage za preuzimanje odgovornosti
- Radoš O. Dragutinović -
 
Četvrta godišnjica postojanja Inženjerske komore Srbije svečano je obeležena 14. juna u Narodnom pozorištu u Beogradu. Pozivnica za Dan komore poslata je na više stotina adresa, pa je nacionalni tetar bio gotovo dupke pun - u goste su stigli i prijatelji iz inostranstva, ali i "gosti" - rukovodioci regionalnih kancelarija, predstavnici države, naučnih i nastavnih institucija, simpatizeri i novinari. Prvi događaj na Danu komore bilo je prikazivanje desetominutnog dokumentarnog filma, namenjenog podsećanju na dane početka, na razvoj i put kojim Inženjerska komora Srbije ide u budućnost, u čemu je u potpunosti uspeo. Uvodeći nas u sadržaj "inženjerskog dokumentarca", ali i u ostale tačke programa, voditelj programa, Mihailo Lađevac, glumac Narodnog pozorišta, rekao je: "Ovih deset minuta 'senki na zidu' fotografijama, uspomenama i sećanjima podsetiće nas na dane za nama, na vreme koje je prošlo. Radost nam čine draga lica kolega sa kojima smo stvarali i gradili, konstruisali i izvodili, ali nas radosnim čine i dela koja su iza nas ostala. Sve ono što smo po Srbiji uspeli da izgradimo u godinama postojanja Komore, biće večeras naša radosna misao i podstrek da već sutra u svemu budemo bolji i uspešniji. Dela koja iza nas ostaju često nam izgledaju mnogo veća ili mnogo manja. Drugim rečima, teško je uhvatiti pravu meru, a prava mera je ono što ne sme da nam promakne. Večeras je određujemo i nekim našim kolegama iskazujemo zahvalnost time što ih nagrađujemo." Kako i sleduje, "prvi čovek" Inženjerske komore Srbije i domaćin proslave, profesor dr Dragoslav Šumarac, prvi se obratio okupljenima u Narodnom pozorištu: "Poštovane koleginice i kolege, poštovane dame i gospodo, dragi prijatelji, velika mi je čast i izuzetno zadovoljstvo što smo večeras ovde zajedno i što ćemo proslaviti ovaj jubilej, četiri godine postojanja Inženjerske komore Srbije. U ime svih vas, u ime svih članova Inženjerske komore Srbije, zamolio bih vas da pozdravimo gospodina Milana Miljevića, državnog sekretara našeg resornog ministarstva, kao i pomoćnike, gopođu Aleksandru Damjanović i profesora Miodraga Ralevića. Sa nama je danas i predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti, profesor Nikola Hajdin, kao i predstavnici Sekretarijata za urbanizam i građevinarstvo AP Vojvodine. Pre svega, želeo bih da pozdravim sve direktore koji su i članovi Komore i čiji su zaposleni inženjeri. Posebno bih pozdravio sve naše članove iz regionalnih kancelarija koje smo, njih 300, posebno pozvali na našu proslavu. Posebno želim da pozdravim naše predsednike u prethodnim mandatima, profesora Miloš Lazovića i gospodina Milana Vukovića. Specijalnu dobrodošlicu poželeo bih gospodinu Tomasu Nobelu, članu Izvršnog odbora Evropskog saveta inženjerskih komora i gospodinu Črtomiru Remecu, predsedniku Slovenačke inženjerske komore i članu Izvršnog odbor ESES." Posle pozdrava, predsednik je ukratko analizirao dosadašnji rad, ali i namere i planove za dane i mesece koji dolaze: "Jedan od prioriteta Regionalnih kancelarija i Centrale biće da se funkcionalno povežemo i ostvarimo mnogo bolju saradnju sa gradovima i gradskim arhitektama. Evo i jednog ekskluzivnog predloga: da nam Vlada i resorno ministarstvo dozvole da, recimo, projekat overen od licenciranog inženjera bude istovremeno i dozvola za gradnju. Mislimo da smo, iako posle samo četiri godine, institucionalno spremni i osposobljeni za vršenje takvog posla. Drugim rečima, imamo dovoljno snage da možemo i smemo da preuzmemo takvu odgovornost. Sigurno je da ćemo nastojati da sa resornim ministarstvom ostvarimo saradnju mnogo bolju nego u prethodnom periodu. Spremni smo da se angažujemo pre svega oko izrade zakonske regulative i odgovorajućih pravilnika - na kraju krajeva, te pravilnike i tu zakonsku regulativu sprovodiće upravo naši članovi. Svakodnevno ćemo nastojati da se u našoj oblasti poprave standardi, koji će pomoći da i Srbija, kao država, uđe u EU. Imamo jasan globalni cilj, a to je lepša i moderna Srbija, na čemu će 18.000 naših članova danonoćno raditi."

U ime države Srbije i resornog ministarstva na Danu komore govorio je Milan Miljević, državni sekretar u Ministarstvu infrastrukture.
"U mojoj kratkoj karijeri nikada nisam stajao i govorio pred učenijim i respektabilnijim skupom, pa ćete razumeti malu tremu koju imam. Inženjerska komora predstavlja jedan od najjačih potencijala Srbije, jer je u njoj 18.000 inženjera, 18.000 stvaralaca, koji, pre svega, imaju mogućnost da učestvuju u rađanju novih ideja koje će Srbiji doneti opšti napredak i dobrobit. Od Inženjerske komore Srbije se, takođe, očekuje da učestvuje u pravljenju nove zakonske regulative, kao i da radi na poboljšavanju postojećih zakona. Naročito posle našeg novog Ustava, koji je stvorio neophodan okvir i za promenu režima zemljišta, kao i u okviru onoga što se očekuje i u razvoju urbanizma i prostornog planiranja. Mislim da sama Inženjerska komora Srbije mora da izađe "izvan sebe" da napravi opšti ambijent, da inženjeri, koji su uvek bili razvojna šansa svakog društva, zauzmu pravi položaj i da Srbiji faktički donesu jedan nov način i razmišljanja i novu filozofiju življenja. Srbija se ne može i ne sme oslanjati samo na politiku, na one koji žele da nekom vrstom prečice dođu do uspeha. Srbija se mora oslanjati na svoje stvaraoce. Inženjeri su uvek bili sanjari koji su umeli da od ideja naprave i materijalizuju velike projekte i objekte."

S posebnom pažnjom praćeno je obraćanje Tomasa Nobela, gosta u dvostrukoj ulozi - kao izaslanika Evropskog saveta inženjerskih komora (ESES), ali i presednika Nemačke inženjerske komore, jer je govorio o saradnji IKS s obe inženjerske organizacije:
"Iako je osnovana nedavno, pre samo četiri godine, siguran sam da je Inženjerska komora Srbije već postigla uspeh i da sa 18.000 članova spada u veće strukovne Komore u Evropi. Vrlo dobro se sećam kada je gospodin Šumarac u izvrsnoj prezentaciji predstavio Inženjersku komoru Srbije na Drugoj generalnoj skupštini ESES, održanoj 2005. u Varšavi. Svi smo bili impresionirani efektivnošću i organizacijom ove nezavisne i profesionalne organizacije, i odluka o njenom članstvu u ESES doneta je jednoglasno.
Da kažem i nekoliko reči o Evropskom savetu inženjerskih komora kao neprofitnoj, nekomercijalnoj i nevladinoj organizaciji koja treba da predstavlja krovnu organizaciju za nacionalne inženjerske komore. Jedan od osnovnih ciljeva u delovanju naše organizacije jeste da podstičemo i pratimo proces usvajanja zakonodavstva na nivou EU i da dajemo mišljenje o relevantnim pitanjima. Takođe, jedan od naših ciljeva je i da definišemo osnovna načela inženjerske etike, kao osnovu za saradnju akreditovanih i licenciranih članova. Naš sledeći bitan zadatak je da pred Evropskom komisijom i pred Evropskim parlamentom zastupamo interese profesije i naših licenciranih članova.

Do sada smo u tom smislu usvojili i nekoliko zajedničkih dokumenata. Pomenuću mišljenje ESES o predloženim direktivama za usluge na internom tržištu, zahteve ESES za implementaciju direktiva o priznavanju profesionalnih zvanja, ali i o merama naknade, i kao najnoviju meru - "inženjersku profesionalnu kartu" (ENG CARD) koja počinje da se primenjuje u Evropi. Cilj "inženjerske karte", kao evropskog inženjerskog pasoša, jeste da predstavlja zajednički dokument o priznavanju kvalifikacija, da olakša kretanje članova svih komora i da ukloni prepreke koje su u tome do sada postojale. Čitav taj proces mora da se odvija u skladu sa načelom o priznavanju kvalifikacija. Za to je neophodno poverenje koje, opet, zahteva transparentnost. Slobodno mogu da kažem da smo se danas okupili kao jedna velika evropska porodica inženjera koja je svesna svoje misije i koja ima zajedničku viziju o uspešnoj budućoj saradnji među našim članicama i akreditovanim, licenciranim inženjerima širom Evrope. Inženjerstvo je svakako jedna od najznačajnijih delatnosti savremenog, modernog društva i u velikoj meri doprinosi razvoju novih tehnologija i inovacija, održivom razvoju, očuvanju kulturne baštine i nalaženju rešenja za bolju budućnost. Zato Inženjerskoj komori Srbije želim mnogo uspeha u zajedničkoj evropskoj budućnosti."
"Cenjeni skupe, poštovani predsedniče Šumarac, poštovani predstavnici države, drage dame i gospodo, dozvolite mi da vam se obratim u ime Inženjerske zbornice Slovenije kao njen predsednik, ali i kao član Upravnog odbora ESES, najpre konstatacijom da su inženjeri oni koji prvi ruše prepreke, koji sarađuju nezavisno od politike, vere ili boje kože", započeo je Črtomir Remec svoje izlaganje. "U nekoliko prethodnih godina saradnja između srpske i slovenske komore inženjera bila je odlična kako na bilateralnom nivou, tako i na regionalnom planu. Naime, prošle godine ovde u Beogradu potpisali smo kooperacijske sporazume pet zemalja, u koji su uključene Srbija, Crna Gora, Mađarska, Hrvatska i Slovenija, stvarajući regionalnu grupaciju sa specifičnim dobrosusedskim karakteristikama. Inače, ESES je šira evropska familija koja treba da se dalje proširi na zapad i sever, i to je sada naša osnovna obaveza. Do sada smo dobro sarađivali, ali pravu saradnju tek očekujem, u čemu bi nam mogla pomoći i sredstva iz različitihevropskih fondova. Slovenija kao članica EU, može zajedničkim stručnim, razvojnim i naučnim projektima da "pogura" Srbiju napred ka Evropskoj uniji. Uostalom, već ima puno naših projekata koji se realizuju u Srbiji, ali nemali je i broj inženjera iz Srbije koji rade u Sloveniji. Naše komore treba da naprave još koji korak napred da bi se olakšala administracija u vezi sa licencama i da bar sa tim ne bude problema.
Moja iskustva iz Svetske asocijacije inženjera govore mi da idemo napred i mislim da u Asocijaciju Srbija treba da uđe ove godine. Tamo se još šire razmišlja i radi, a u prvi plan se stavlja čovek, sve njegove teškoće, a zatim održivi razvoj i klimatske promene. Kada je reč o bilateralnoj saradnji, IKS-u IZS može mnogo pomoći kod uvođenja Evrokoda. Slovenija je odmah prešla na Evrokodove, zapravo - samo smo ih preveli na slovenački jezik, pa sada imamo veliki broj seminara sa više od 1.000 učesnika, i vidimo da inženjeri to stvarno dobro prihvataju, mada u edukaciju treba uložiti nešto truda i rada, ali na kraju ima i zadovoljstva. Ovu priliku ću iskoristiti da delegaciju IKS-a pozovem na našu proslavu - Prvu deceniju postojanja, koju ćemo organizovati u Ljubljani ove godine u decembru." Posle ljubaznih pozdravnih i pozivnih govora, usledio je najsvečniji deo Dana komore - uručenje priznanja zaslužnim i istaknutim članovima IKS-a. Priznanja su uručili Dragomir Acović, jedan od tvoraca kriterijuma za nagrađivanje, i predsednik žirija, profesor Šumarac, predsednik UO IKS-a. "Pre nego što vas pozdravim, cenjeni skupe, moram da kažem da se strašno borim sa samim sobom", pomalo dramatično je počeo Dragomir Acović. "Oduvek sam imao ideju da ću se jednog dana dočepati pozornice Narodnog pozorišta i da ću sa nje da - zapevam. No, pokušaću da odolim tom izazovu i da budem decentan, kako ova prilika zahteva. Zaista je divno to što danas možemo da učinimo nešto što više čini čast Inženjerskoj komori Srbije nego onima koji će večeras dobiti priznanja, prosto zato što zasluge onih koje nagrađujemo već postoje. Mi se sada samo odazivamo obavezi da priznamo da te zasluge postoje, da smo ponosni što one postoje, da smo počašćeni što imamo takve ljude među nama i da im se zahvalimo za to što su tu, što rade to što rade, što su postigli to što su postigli i što nam svojim prisustvom i svojim delom pružaju ohrabrenje, opravdanje i nadu da i ono što mi ostali radimo nije sasvim uzalud." Proslava Dana Komore u Narodnom pozorištu u Beogradu Gospodinu Acoviću pripala je čast da preda nagradu za uspešan početak karijere mladom Nišliji, arhitekti Slaviši Kondiću, "za ono što je učinio da privuče pažnju na sebe i zbog čega je dobio i toliki broj priznanja, pa je Žiri prosto priznao nešto što je neosporno, nešto što je činjenica, nešto što je samo njegova zasluga". Poznati heraldičar i arhitekta imao je i zadovoljstvo da preda priznanja za izvedene ili rekonstruisane objekte, odnosno inovirane tehničke sisteme, već iskusnim inženjerima-stvraocima: Mileni Pištalo, inženjeru mašinstva, ali i kolegama arhitektima dr Milanu Rakočeviću i Zoranu Radojičiću. Najveće priznanje IKS-a, Nagrada za životno delo, uručeno je poslednje. Predsednik IKS-a dr Dragoslav Šumarac predao je Povelju predsedniku SANU, profesoru Nikoli Hajdinu. "Poštovani članovi Inženjerske komore, dragi gosti, veliko mi je zadovoljstvo da se u ime nagrađenih zahvalim na dobijenim priznanjima", rekao je akademik Hajdin. "Za nas, inženjere ovo priznanje ima veći značaj nego neka druga priznanja, iz prostog razloga što dolazi od naših kolega. A ako vas neko u struci priznaje, to za vaše lično zadovoljstvo i za stvarnost koju predstavljate i najviše znači. Nagrađene kolege i ja u tom smislu vam se veoma zahvaljujemo. S obzirom da je od 18.000 članova Komore, bar njih 3.000 bili moji đaci, ne bih se iznenadio da je bilo i malo protekcije, malo pristrasnosti. U svakom slučaju, ako ništa, a ono ljudska sujeta "radi" i veliko je to zadovoljstvo dobiti takvo priznanje. S druge strane, Komora je za nas jedna izuzetno važna organizacija. Ona kroz naš zajednički rad predstavlja progres, razvoj struke i nauke, na neki način predstavlja i lice ove zemlje. I što je najvažnije, ona je čuvar etičkih normi naše profesije, što je veoma važno za naš svakodnevni rad, a još više za našu budućnost."

Pročitajte iz oblasti "Dan Komore":
  • Priznanje po meri potvrđene vrednosti
  • Ušteda energije adut za nove poslove
  • Projekat je kolektivno delo
  • Prestižno profesionalno priznanje
  • Timski rad je suština ove struke
  • Postupno unapređenje procesa građenja
  • Da lepi trenuci budu brojniji i češći

  • <<< Nazad na sadržaj
     
    02. septembar 2014.