Naslovna strana
 ◊ Glasnik broj 1
 ◊ Glasnik broj 2
 ◊ Glasnik broj 3
 ◊ Glasnik broj 4
 ◊ Glasnik broj 5
 ◊ Glasnik broj 6
 ◊ Glasnik broj 7
 ◊ Glasnik broj 8
 ◊ Glasnik broj 9
 ◊ Glasnik broj 10
 ◊ Glasnik broj 11
 ◊ Glasnik broj 12
 ◊ Glasnik broj 13
 ◊ Glasnik broj 14
 ◊ Glasnik broj 15
 ◊ Glasnik broj 16
 ◊ Glasnik broj 17
 ◊ Glasnik broj 18
 ◊ Glasnik broj 19
 ◊ Glasnik broj 20
 ◊ Glasnik broj 21
 ◊ Glasnik broj 22
 ◊ Glasnik broj 23
 ◊ Glasnik broj 24-25
 ◊ Glasnik broj 26-27
 ◊ Glasnik broj 28
 ◊ Glasnik broj 29
 ◊ Glasnik broj 30
 ◊ Glasnik broj 31
 ◊ Glasnik broj 32
 ◊ Glasnik broj 33

 
:: Naslovna strana > Glasnik broj 4 > Ostalo - Oteti poslovi ili "mostovske afere"
 
OSTALO
Odštampaj
 
Zašto domaće mostovdžije, projektanti i izvođači ne dobijaju poslove u sopstvenoj zemlji?

Oteti poslovi ili "mostovske afere"
- Radoš O. Dragutinović, Ljubivoje Kostić -
 
Nacionalni konzorcijum koji je ponudio za novi most superiorno tehničko i tehnološko rešenje, najnižu cenu - 38,96, ili 6,04 miliona evra niže od kredita i najkraći rok - četiri meseca brže od "sledeće najhitrije firme" ipak nije izabran za glavnog izvođača radova. Sličan je slučaj sa mostom preko Save u Beogradu, jer je izabran projekat slovenačke firme, dok su domaći projektanti tenderskim uslovima prethodno bili eliminisani.
most U poslednje vreme dva su graditeljska poduhvata bila u žiži interesovanja srpskih inženjera čije je područje delovanja - investicioni projekti: mostovi kod Beške, odnosno, most preko Save na donjem špicu Ade ciganlije u Beogradu. Najmanji zajednički sadržalac za ova dva projekta je - posao nije poveren domaćim firmama, već inostranim, čime je najdirektnije ugrožen opstanak domaćih projektantskih i izvođačkih kompanija.

"Slučaj Beška"

Nacionalni konzorcijum formiran za realizaciju projekta izgradnja novog i sanacija postojećeg mosta preko Dunava kod Beške, posle odluke Javnog preduzeća "Putevi Srbije" da za izvođača radova izabere austrijsko-nemački konzorcijum Alpine Majreder-DSD Štalbau, s pravom ne može da se složi sa takvim ishodom i nastavlja sa borbom za vraćanje "otetog posla" vrednog oko 46 miliona evra i za koji je odobren kredit EBRD i EIB od 52 miliona evra. Prošle su dve pune godine od kako se realizuje "Projekat Beška" - reč je o izgradnji novog i sanaciji postojećeg mosta preko Dunava kod Beške na transevropskom autoputu E-75 u Koridoru 10, a da nije zakopan ni "prvi kramp".

Mnogo se radilo, potrošena je silna energija, najavljivalo se na desetine puta kako će izvođač radova biti izabran krajem ove, pa one nedelje, odnosno, ovog, pa onog meseca, najverovatnije u prvoj polovini, sredinom, najverovatnije krajem godine, a da ni jedan rok nije ispoštovan. Drugim rečima "Projekat Beška" postao je još jedna "naša tranzicijska priča".

"Od svih građevina ljudskom rukom sačinjenih", parafraziramo Ivu Andrića, "mostovi su najkorisniji jer premošćavaju prepreke i spajaju ljude i krajeve, ali se njihova korist ni na koji način ne može premetnuti u zlo po ljude, već su vazda na polzu čoveku".

Identična je stvar i sa mostovima kod Beške, kako onim koji bi trebalo sanirati, još više sa onim koga bi novog trebalo graditi - spajaće severni i južni deo kontinenta, osiguraće bezbedan saobraćaj, onima koji ga budu projektovali, gradili ili nadzirali njegovu izgradnju obezbediće pristojnu egzistenciju tokom tri godine, a pojedincima i kompanijama više nego značajnu referencu kako bi i u budućnosti projektovali, gradili, nadzirali, odnosno, bila bi im otvorena vrata budućnosti. Bilo da je reč o domaćim ili inostranim pojedincima ili kompanijama.

Međutim, dodatno je važno, da ne kažemo neophodno, da realizaciju "Projekta Beška" dobiju domaće firme: prvo, domaći graditelji mostova koji su nekada bili među vodećima u svetu, kome i danas pripadaju, istina ne kao "vodeći", ali još uvek spremni da realizuju velike projekte, zapravo, ti veliki projekti bi im obezbedili da se vrate na mesto i poziciju koju su nekada zauzimali; drugo, mladi ljudi svih graditeljskih profesija, a građevinski inženjeri, pre svih, imali bi priliku da stasaju, da nauče i da opravdaju razlog svog učenja i školovanja; treće, s obzirom da se ovaj projekat realizuje iz kredita, koji će vraćati srpski poreski obveznici, sva bi sredstva ostala u zemlji. U državi bi bio sačuvan socijalni mir za bar 20-30.000 građana, jer bi najmanje bilo angažovano 8.000 radnika zaposlenih u preduzećima koja bi gradila i popravljala mostove kod Beške.

"Kako drugačije konstatovati nego da je otet posao Nacionalnom konzorcijumu, jer je investitor JP "Putevi Srbije" posao dodelio inostranom konzorcijumu čija je cena viša za preko tri miliona evra, rok duži za četiri meseca, a tehničko rešenje, prema oceni četiri stručne komisije (inostrane i domaće) neuporedivo slabije", kaže Dragutin Dragojević, finansijski konsultatnt Konzorcijuma. "Konzorcijum će iskoristiti sva legalna i legitimna sredstva kako bi oborio ovakvu odluku JP "Putevi Srbije". Već smo im uputili zahtev da nam dostave kompletnu odluku sa obrazloženjem kako bismo mogli da im uputimo prigovor, odnosno, da osporavamo njihove razloge. Pošto su, prema tenderskim uslovima, za Konzorcijum nadležni domaći sudovi, prvo ćemo uputiti žalbu Trgovinskom sudu jer nije ispoštovan Zakon o javnim nabavkama po kome domaća preduzeća, na ovakvoj vrsti tendera, mogu da imaju cenu višu do 20 odsto od inostranih učesnika, a žalićemo se Vrhovnom i Ustavnom sudu Srbije, jer kako tumače naši pravni eksperti ima debelih razloga i za takvu akciju. Naravno, da sam zapanjen ovakvom odlukom jer se nemački DSD Štalbau potvrdio na našem tržištu kao kompanija koja ne ispunjava ugovorom peruzete obaveze. Reč je o popravci mosta "Sloboda" u Novom Sadu, na kome je bila nosilac posla, sa obavezom da ga popravi po ceni od 36 miliona evra i pusti u saobraćaj do 4. decembra 2004. Popravka je koštala najmanje 10 miliona evra više (još nisu saopšteni konačni finansijski rezultati), a iako nezavršen pušten je u eksploataciju 7. oktobra 2005. godine".

Kako je javnost u Srbiji bila u velikoj meri involvirana u "slučaj Beška", pre svega preko brojnih izjava ministra Ilića, ali i predstavnika JP "Putevi Srbije", dakako i Nacionalnog konzorcijuma, kao i brojnih nezavisnih eksperata, odmah je formulisano i pitanje - kome će otići 3,1 miliona evra?. Načinjen izbor se opire logici, jer država koja je visoko zadužena, kojoj su neophodne investicije, bira skuplju, a ne jeftiniju ponudu. Kako smo svi podosta paranoični i u svemu vidimo "vatikanske i belosvetske zavere", odnosno domaće afere u svakom potezu vlasti i režima, potpuno zakonomerno je i formulisano pitanje - ko je najviše profitirao?

"Tenderska gimnastika" za most preko Save

most U žiri za idejno rešenje mosta preko Save na donjem špicu Ade ciganlije kao jednog od najvažnijih objekata "magistralnog gradskog poluprstena", od devet članova uzeta su samo trojica građevinskih inženjera, dok su ostalih šest funkcioneri grada. Takvo žiriranje ima izgleda na uspeh baš kao teška operacija za koju u konzilijumu ima samo troje hirurga, a šestoro članova uprave bolnice. Teško pacijentu! Za kapitalne mostove neophodno je učešće eksperata za fundiranje, hidrauliku, za plovidbu, seizmiku, tehnologiju građenja, organizaciju saobraćaja i dr. Bez takvog ustrojstva stručnjaka, kompetentnost žirija je svakako sporna za donošenje meritornih odluka.

Tehničku javnost je neprijatno iznenadio konkurs za idejno rešenje mosta na Adi, jer je uvedena restriktivna i potpuno neopravdana novina takozvani "suženi konkurs". Naime, u uslovima konkursa je unapred preferiran tip konstrukcije, što je fundamentalna prepreka slobodnom protoku ideja. Svaki konkurs, kao civilizacijska tekovina u osnovi podstiče ideje i kreativnost, bez koje nema pravih odluka.

Autore je čekalo i dodatno "suženje" za učestvovanje na konkursu u vidu finansijskih papira i potvrda, zbog kojih su eliminisani neki od naših najjačih autorskih timova.

Tako je investitor sam sebi naneo štetu da mu se izbor suzio na svega pet rešenja, od kojih samo jedno od domaćeg autora. Ako se uzme u obzir da su svi raniji konkursi za mostove imali preko 20 idejnih rešenja, jasno je da konkurs nije dao odgovore na mnoga izuzetno važna pitanja. Eliminacijom drugih autora izostao je odgovor na pitanje iznad svih pitanja: Koliko je izabrani atraktivni most sa jednim pilonom skuplji od tradicionalne kontinualne grede, uobičajene za gradski most? Za odgovor je tehnička javnost uskraćena, uskraćeni su i naši poznati autori za ravnopravno učešće. To jeste tema za koju Inženjerska komora ima kompetenciju i stručnu snagu da uspostavi primenu istih pravila za sve učesnike.

Inženjerska komora je institucija od državnog interesa koja jedino daje licencu - ovlašćenje za rad u svojoj specijalnosti. Kako je moguće da se neka stručna služba postavlja iznad, to pravo ograničava i tako obesmišljava tu istu licencu? Dovedena su u pitanje osnovna prava članova Komore i njen ugled među članovima.

Slobodno učešće na projektima idejnih rešenja niko ne može ograničavati u civilizovanim društvima. Olja Ivanjicki je nagrađena za idejno rešenje uređenja poslovnog centra u Njujorku. Niko je nije pitao da li je platila porez.

Kada su u pitanju idejni i glavni projekti koje finansiraju strani kreditori, tu se zajmodavac nameće kao glavni arbitar za izbor izvođača radova, Inženjerska komora može pomoći da se uspostave granice koje oni, koji nas zadužuju, moraju ispoštovati. To znači da se bez Inženjerske komore Srbije ne bi trebalo žirirati i odlučivati o kapitalnim objektima.

<<< Nazad na sadržaj
 
31. avgust 2014.