Naslovna strana
 ◊ Glasnik broj 1
 ◊ Glasnik broj 2
 ◊ Glasnik broj 3
 ◊ Glasnik broj 4
 ◊ Glasnik broj 5
 ◊ Glasnik broj 6
 ◊ Glasnik broj 7
 ◊ Glasnik broj 8
 ◊ Glasnik broj 9
 ◊ Glasnik broj 10
 ◊ Glasnik broj 11
 ◊ Glasnik broj 12
 ◊ Glasnik broj 13
 ◊ Glasnik broj 14
 ◊ Glasnik broj 15
 ◊ Glasnik broj 16
 ◊ Glasnik broj 17
 ◊ Glasnik broj 18
 ◊ Glasnik broj 19
 ◊ Glasnik broj 20
 ◊ Glasnik broj 21
 ◊ Glasnik broj 22
 ◊ Glasnik broj 23
 ◊ Glasnik broj 24-25
 ◊ Glasnik broj 26-27
 ◊ Glasnik broj 28
 ◊ Glasnik broj 29
 ◊ Glasnik broj 30
 ◊ Glasnik broj 31
 ◊ Glasnik broj 32
 ◊ Glasnik broj 33
 ◊ Glasnik broj 34

 
:: Naslovna strana > Glasnik broj 2 > Nova baština - "Sto dana" za rešavanje sto prijava
 
NOVA BAŠTINA
Odštampaj
Miroljub Gaon, predsednik Suda časti Inženjerske komore Srbije

"Sto dana" za rešavanje sto prijava
- Radoš O. Dragutinović -
 
Sud dočekale 72 prijave, a u 4-5 nedelja posle konstituisanja stiglo još dvadesetak
- Naša struka je u jednom trenutku, zbog uslova koji su se desili na ovom tržištu (sankcije, otuđivanje od inostranih saznanja, novostvoreni investitori...) došla u prilično lošu poziciju, jer su neki projekti morali da se rade i pod uslovima koji nisu bili na pravi način viđeni, sagledani, da bi bili što jeftiniji, u što kraćem roku završeni.., pravila i procedure struke bili su, najblaže rečeno, zanemarivani, nedovoljno poštovani - kaže Miroljub Gaon, predsednik Suda časti Inženjerske komore Srbije. "Donet je Zakon o planiranju i izgradnji Srbije koji je u praksu uveo lične licence. Stvaranjem ličnih licenci pokušali smo da profilišemo inženjerstvo (kad se dobija licenca svojeručno se potpisuje izjava da će se poštovati kodeksi inženjerstva), kako bi se struka vratila poštovanju i primenjivanju inženjerskih pravila. Videlo se da to nije dovoljna zaštita i da imamo, na žalost, uvek problema kod naših kolega koji nisu imali snage i mogućnosti da se odbrane od investitora koji su tražili od inženjerstva da ne bude inženjerstvo... Pošto je to uveliko uzelo maha, bili smo primorani da stvorimo neku instituciju koja će još više zaštititi struku i esnaf. Tako je stvoren Sud časti, što nije bilo ni malo lako. Prvo je trebalo prikupiti predloge-kandidature, bilo ih je 50-60, od kojih je Upravni odbor izabrano 25 sudija plus 10 rezervnih sudija, a onda je 16. decembra konstituisan Sud časti, istog dana je izabran predsednik, a on je odredio svog zamenika. Već na toj konstitutivnoj sednici smo rekli da sa ozbiljnim poslom krećemo u novoj godini", rekao je Gaon.

gaon Već u trenutku konstituisanja Sud je "primio" 72 prijave protiv nesavesnog rada licenciranih inženjera, a u nekoliko narednih nedelja premašena je brojka od stotinu prijava.

"Kao svaki sud i Sud časti IKS ima tužioce, branioce i sudije, s tim što je svako u svom poslu samostalan", naglašava Gaon. "Međutim, nastavlja Gaon, naš Sud časti ne sme da bude identičan redovnim sudovima, i mislim da ta distanca treba d a bude jasna i transparentna. Isključiva uloga našeg Suda je da konstatuje da li se neko, od naših kolega, ogrešio o pravila struke, ne ulazeći u to šta je uzrokovalo takvo ponašanje. Sud ne može da zaštiti ni jednog našeg kolegu u lancu, od projektanta, revidenta, do izvođača, šefa gradilišta, ako je uradio nešto što se kosi sa pravilima struke. Sve prijave su u postupku obrade, a prve koje će se rešavati su medijski najpoznatije - rušenje kuće na Vračaru. Odmah da kažem i podatak da je veliki broj prijava iz oblasti planiranja i urbanizma, a ne samo projektovanja i izgradnje. Ono što me je posebno obradovalo jeste da su počele da stižu i prijave od samih kolega, do sada ih je najčešće podnosila građevinska inspekcija, jer su shvatili da je stvorena institucija koja može da zaštiti struku".

Prvi čovek Suda časti naglašava da nema razloga da prijave budu anonimne, već potpisane punim imenom i prezimenom, jer je diskrecija maksimalna, a zloupotreba isključena.

- Svaka prijava koja se podnosi ima oznaku "strogo pov.", tako da nema razloga da se podnosilac ne potpiše, jer mu Sud garantuje da ona (prijava-potpis) neće biti zloupotrebljena - tvrdi Gaon. "Prijava sa potpisom za nas je garancija ozbiljnosti za pokretanje postupka".

Po običaju naš svet je nestrpljiv i već se pita - "zašto se prijave ne rešavaju, šta se toliko čeka"? Miroljub Gaon kaže da bi i Sudu trebalo dozvoliti 100 dana za adaptaciju i prvu proveru učinjenog, ali i najavljuje efikasnost nepoznatu srpskom sudstvu.

- Verujem da ćemo ako ne svih stotinu, bar prve 72 prijave rešiti pre isteka prvih 100 dana. I odmah da kažem da slučaj "Čubura" očekujem da već 17. februara bude formiran optužni predlog. To znači da ću ja hitno (razgovor vođen 7. februara) početi da zakazujem suđenja, jer su tročlana sudijska veća već formirana. Moram da istaknem dve stvari: prvo, ostali slučajevi-prijave ni izbliza nisu tako teški i složeni kao "Čubura", drugo, slučaj na Vračaru je pokrenut od strane našeg tužioca. Nismo čekali ni na kakvu inspekcijsku prijavu, jer po našim dokumentima, iz saznanja koja imaju, tužilac i predsednik suda mogu da iniciraju istragu. To ne znači da je neko kriv, ali ne moramo da čekamo da nam neko pošalje prijavu, da bismo istraživali slučaj, već to možemo i samoinicijativno da uradimo. Informacije koje stižu iz medija ili na neki drugi način sasvim su dovoljne da se pokrene istraga - rekao je Gaon.


Pročitajte iz oblasti "Nova baština" i:

<<< Nazad na sadržaj
26. novembar 2014.